Bilo da su planirali i tempirali drugu trudnoću, bilo da ih je ona iznenadila, roditelji često umeju da se za pitaju „I šta sada“, kao da već jednom nisu prošli kroz to. Mame mahom očekuju da će im sada s jedne strane biti teže nego prvi put, jer neće imati taj luksuz da prilegnu kad god požele, da ostanu u krevetu čitav dan, da ne izlaze iz kuće ako im se ne izlazi, da ne kuvaju, ako im nije do kuvanja, jer moraju da brinu o prvom detetu. S druge strane, očekuju da će im pređašnje iskustvo olakšati neke stvari, da će im doneti samopouzdanje i sigurnost, ali im neće servirati jednostavne odgovore na tri pitanja koja muče baš svaku trudnicu koja čeka drugo dete.
Da li ću drugu bebu voleti kao prvenče?
Nema te majke koja se nije zapitala da li će sa drugim detetom uspeti da uspostavi ovako čvrstu i neraskidivu vezu kao sa prvenčetom i nema te žene koja se neće zapitati da li je istina da se ljubav umnožava sa svakim novim detetom, a ne deli. Iako ideja o ljubavi prema drugom detetu, onako silna kao ljubav prema prvom, deluje nezamislivo, na nju se treba postepeno navikavati. Uostalom, za šta služe sve te žene koje nas okružuju ako ne da ohrabre i da prenesu svoja iskustva koja imaju kao majke dvoje i više dece.
Zašto osećam krivicu zbog poređenja dve trudnoće?
Mnoge buduće mame, dok čekaju prvo dete, vode kalendar trudnoće. Beleže fizičke promene, zapisuju misli i osećanja, čitaju afirmacije o povezivanju s bebom, razmišljaju o uređenju bebine sobe, razgledaju bebeće stvarčice i opremu, a u drugoj se uglavnom bave prvim detetom. I to je uglavnom izvor velike frustracije i griže savesti. Krivo im je što se bebi u stomaku ne posvećuju dovoljno, što ne rade dovoljno za njega, pitaju se da li ona to oseća, ali razloga za sve ove brige nema. Svaka trudnoća je priča za sebe, svaka beba se voli podjednako.
Da li ću umeti da budem dovoljno dobra majka?
Razmišljanja o budućnosti koju će obogatiti još jedan član porodice na momente deluju zastrašujuće posebno ako je prvo dete u nekoj od zahtevnih i napornih faza. Prirodno je da se mama pita kako će hendlovati novorođenče koje muče grčevi i prvenče koje ima visoku temperaturu, kako će da se nosi sa bebom koja često plače i starijim detetom koje ima napade besa jer ne uspeva da dobije šta je naumilo. Posebne strahove imaju majke devojčica koje čekaju dečaka i obrnuto, jer ne veruju da će se piroda pobrinuti za sve.
Na sreću, odgovore na sva ova pitanja, ali i na mnoga druga, zabrinutim majkama koje čekaju drugo dete mogu da pruže mame koje su već prošle kroz sve to. One će im objasniti da su se i same borile sa osećajem krivice, sa grižom savesti, sa strahovima tokom, što će im biti od velike pomoći. Uveriće ih a će, kada nova beba stigne, sve doći na svoje mesto, da će u njihovim srcima biti mesta za novo čedo i da će vremenom naučiti kako da što racionalnije troše vreme.
S ljubavlju srećom neće morati da kalkulišu.
Nje će biti više nego ikad.
Foto: crystalkarges.com, pixabay, mom.com
