Prirodno je da se svaki roditelj trudi da svom detetu pruži najbolje vaspitanje i odgaja ga na najispravniji način. Ipak, čak i pored najboljih namera, postoje stvari koje se u model vaspitanja uvuku nesvesno i ma kako naivno izgledale, mogu ostaviti posledice u dečjem ponašanju čak i u kasnijem periodu života.
Ukoliko neku od ovih stvari radite makar i povremeno, obratite pažnju i pokušajte da je eliminišete u potpunosti. Neke od njih su toliko suptilne da možda i niste svesni da ih praktikujete, pa stoga nije loše znati unapred.
Ne stojite uvek iza svojih reči i obećanja
Uokoliko za određene detetove postupke i uspehe obećavate nagrade, deca očekuju da ćete to i ispuniti. Takođe, ista je situacija i sa sankcijama. Kada postavite pravila i za nepoštovnje dogovora utvrdite koje su kazne tj. zabrane pa u treunutku rešite da detetu progledate još jednom koz prste, ono će zaključiti da se ponašate nedosledno, da zaboravljate vaše dogovore ili da vas jednostavno nije briga za to što ono radi ili ne radi i da li poštuje svoj deo dogovora.
Upravo zbog ovakvih stvari dete u odraslom dobu može imati problema sa poverenjem u ljude, može se usredsrediti na neposredna zadovoljstva i imati poteškoća u ostvarivanju ciljeva jer će se truditi da uvek ide zaobilaznim putem ka stvarima koje želi, umesto da radi predano i očekuje nagrade na dugoročnom nivou.
Dete sve vreme držite u zoni komfora
Svaki roditelj voli da njegovom detetu bude ugodno i da se oseća sigurno. Često će na temelju toga i donositi odluke koje su "manje rizične" za dete, čuvaće ga od svakog problema na koji može da naiđe, samo da ne bi osetilo strah i nesigurost.
Ova potreba svakog roditelja je razumljiva i prirodna, međutim, ako dete odrasta isključivo u zoni komfora i bez mogućnosti da istražuje i pravi greške, u zrelom dobu može se kod njega razviti strah da samostalno donosi važne odluke, da nekad rizikuje i na taj način sebi otvori mogućnost za napredak. Ovo svakako može negativno uticati ne samo na period školovanja i kasnije karijere, već i na privatni život, ljubav i prijateljstva.
Ne pomažete mu u razvijanju znatiželje
Danas živimo užurbanije nego generacije naših roditelja pa smo često umorni, iscrpljeni i nemamo dovoljno vremena za bitne stvari. A deca, posebno u predškolskom i ranom školskom uzrastu veoma su znatiželjna i postavljaće vam na desetine pitanja dnevno.
Zato se dešava da na neka naizgled jednostavna dečja pitanja dajemo odgovore koji će u potpunosti preseći njihovu znatiželju i obeshrabriti ih da tragaju za onim što ih zanima i razvijaju kritičko razmišljanje.
Zato, kada vas sledeći put dete upitaj nešto poput: " Zbog čega pada sneg?" ili "Zašto se biljke moraju zalivati?", potrudite se da mu, bez obzira na umor i zauzetost, objasnite ono što ga je zaintrigialo i pomognite mu da razume kako stvari funkcionišu da bi kasnije i samo istraživalo i crpelo znanje iz različitih izvora.
Ne izvinjavate se nikada
Utemeljeno je mišljenje je će roditelj izgubiti autoritet kod deteta ukoliko pokaže da je pogrešio ili uputi izvinjenje za neku počinjenu grešku jer "roditelji nikada ne greše". Međuitim, oni nikako nije tačno. Može se desiti da često planete u trenutku besa na neku sitnicu, da reagujete pregrubo ili preterate.
U tim situacijama važno je da se prvo umirite, da priznate sebi da ste pogrešili a potom i mališanu i da ako je potrebno uputite izvinjenje ukoliko niste bili u pravu ili ste bili pregrubi.
U suprotnom, dete će naučiti da je u redu zanemarivati osećanja drugih ljudi, pa će i ono usvojiti takav obrazac ponašanja i neće se truditi da ponovo uspostavi ravnotežu u svojim odnosima sa drugim ljudima u kasnijem, odraslom dobru, čak i kada shvati da je pogrešilo.
Zanemarujete i potiskujete detetove emocije
Ovde ne bi trebalo mešati uspostavljanje discipline i poštovanje autoriteta sa jedne strane i potiskivanje tj, nepoštovanje emocija deteta sa druge strane. Svakako uvek treba imati sluha za ono što mališan oseća.
Ako je vaše dete uplašeno, tužno ili ga nešto brine, te emocije ne treba zanemarivati i potiskivati rečima koje veoma često možemo čuti: "Dečaci ne plaču za takve stvari", " Nije to tako strašno, nema potrebe da budeš zabrinut/a" i slično.
Uvek sa mališanom razgovarajte o emocijama, stvarima koje ga brinu i sa kojima ne može samo da izađe na kraj i da ih razume bez pomoći i komunikacije sa odraslima.
Ne prihvatate dečje mišljenje
Rečenica" Tako je jer JA tako kažem" često je izgovarana od strane mnogih mama i tata. Međutim, o pitanjima koja se tiču deteta direktno, veoma je važno saslušati i njegovo mišljenje. Kada mališanima dajete mogućnost da izraze svoje mišljenje, pomažete im da se osete osnaženo, da razvijaju samopouzdanje i da se osete odgovorim za svoje odluke.
Ukoliko to nije slučaj, dete će se i kao odrasla osoba uvek suzdržavati da kaže svoje mišnjenje i izbori se za sebe, čak i u situacijama koje mu smetaju i koje direktno utiču na kvalitet njegovog život ili se može osećati kao neko čije mišljenje nije važno i imaće problema sa samopouzdanjem.
Nikada ne izgovarate "Ne"
Pružiti detetu sve što poželi, bez obzira na cenu ili priliku, samo će stvoriti razmaženu osobu. Ovo pravilo ne odnosi se samo na kupovinu stvari, već i na, recimo nagrađivanje za dobo obavljeni posao, pomoć u kući, dobru ocenu ili uspeh. Deca koja su odgajana na takav način stvari će uzimati zdravo za gotovo, tj. neće ulagati velike napore i trud da dobiju to što žele.
Ne sankcionišete neprimereno ponašanje
Ukoliko se desi da se vaše dete ruga drugom detetu, da mu govori stvari koje ne bi trebalo ili da se ponaša na nedozvoljene načine, ispravno bi bilo odvojiti ga u stranu, objasniti zbog čega takav postupak nije dobar i zatražiti od njega da se izvini drugaru.
Ne tako retko, dešava se da se roditelji u takve stvari ne uključuju pod izgovorom da ne žele da se mešaju u "dečja posla" ili se čak i sami podsmevaju i takvo ponašanje ne smatraju problematičnim.
Kao rezultat ovakvog ponašanja jedno je sigurno, mališan će se razviti u osobu koja je neodgovorna u svojim postupcima prema drugim ljudima, nema empatije, ne obazire se na tuđa osećanja i odobrava loša ponašanja.
Upamtite da su deca kao sunđeri, da upijaju i kopiraju ponašanja svoje okoline i osoba sa kojima provode najviše vremena. Zato je veoma važno biti pažljiv ne samo sa rečima već i u postupcima, kako prema detetu direkto, tako i u odnosu sa drugim ljudma kada je dete prisutno, jer će takve obrasce ono usvojiti kao poželjno ponašanje, što će kasnije biti veoma komplikovano za korekciju.
foto: austin-pacheco-unsplash,ben-white-unsplash,tanaphong-toochinda-unsplash,xavier-mouton-photographie-unsplas
