„Briga o sebi“ je postala popularna reč. Uprkos potencijalnoj prekomernoj upotrebi, jednostavno ne možemo dozvoliti da se razvodni jer je samobriga imperativ našeg zdravlja. Pod ovim terminom podrazumevamo sve ono što namerno radimo da bismo se brinuli o sebi, zadovoljavajući sve potrebe koje imamo u bilo kom trenutku. Ona je i oabevza svakog roditelja, koji iznad svojih stavlja potrebe drugih! Baš kao što nam u toku leta avionom govore da prvo sebi stavimo maske za kiseonik pa tek onda deci, tako i samobriga treba da bude redovna aktivnost. Ovo se odnosi na svaki aspekt našeg ljudskog bića. Moramo da brinemo o sebi da bismo išli kroz život i sve one nedaće koje on nosi.
Briga o sebi može biti čin ili praksa koja nam odgovara, a može biti i nešto što osigurava da smo emocionalno, fizički i mentalno dobro. Može biti proaktivna, ali i reaktivna. I jedno i drugo je neophodno, mada zaista moramo da damo prioritet proaktivnim radnjama koje nas održavaju jakim i istrajnim, da ne bismo postali anksiozni, skloni apatiji ili izgaranju. Ako se proaktivno bavimo brigom o sebi, veća je verovatnoća da ćemo ostati prizemljeni i psihološki fleksibilni (sposobni da se bolje nosimo sa svime što nam se nađe na putu). Roditeljstvo je tako ponizno i nepredvidivo, jer želimo da učinimo sve što možemo da bismo se pripremili za „uspeh“svoje porodice.
Svakodnevno brinite o sebi
Treba naučiti da se svakodnevno brinemo o sebi, da to naučeno zaista i praktikujemo. Za to ne postoji univerzalni recept, jer se svako od nas nalazi u različitim životnim situacijama. Brige o sebi ne podrazumeva da radimo nešto što će u određenom trenutku da nas ispuni, ali na kraju rezultira nečim negativnim (npr. konzumiranje velike količine alkohola ili kupovina nečega što zaista ne možemo sebi da priuštimo).
Idealna briga o sebi je nešto što nam omogućava da se osećamo osnaženo, punim energije, kako bismo sprečili sagorevanje i poboljšali raspoloženje. Nekima od nas je tako teško da praktikuju brigu o sebi, posebno kada dobijamo sve više i više odgovornosti, koju roditeljstvo sa sobom nosi. Ovo je uglavnom zbog mnogih mitova i zabluda u koje nas društvo natera da verujemo. Često mislimo da postupci brige o sebi moraju biti neki veliki gest, a osećamo da nemamo vremena ili novca za to. Mnogi od nas misle da je sebično baviti se samobrigom. Često verujemo da to znači gubljenje vremena i osećamo grižu savest.
Neke ljude, koji su navikli da rade za druge ili stalno rade za druge, briga o sebi može da uplaši. Na kraju, mnogi od nas jednostavno sebi nikada ne daju prioritet. Kada smo na autopilotu,nismo usklađeni sa svojim potrebama niti smo svesni koristi koje donosi briga o sebi.
Što ranije možemo da se otarasimo navedenih mitova o brizi o sebi, to bolje. Nije u prirodi čoveka da bude fokusiran samo na druge (na račun sopstvenih potreba), ili da bude sve vreme u pokretu, ili pak da je stalno produktivan. Započnite sada tako što ćete se posvetiti promeni prioriteta i naučiti kako da pristupite određenim aktivnostima tako da one budu izbori usklađeni sa vašim vrednostima i potrebama.
Ne, nije to spa tretman
Često razmišljamo o brizi o sebi kao o spa danima ili odlasku na masažu. Iako se ove aktivnosti svakako računaju, takođe vas ohrabrujem da razmislite o „manjim“ postupcima brige o sebi i stvarima koje su besplatne i koje vam donose pauzu, izdah i opuštanje. Ponekad je ovo „jednostavno“ kako da obezbedite da dobro hidrirate i napajate svoje telo. Ponekad, to je odlazak u prirodu ili odbijanje izlaska koje bi vas iscrpelo. Nekad i sato telefonski razgovor sa najboljim prijateljem.
Ovi namerni, stalni izbori neće samo izgraditi vašu otpornost i sprečiti sagorevanje, već ćete moći da se bolje pokažete svojoj deci, partneru, prijateljima, komšijama. Usklađenost sa sopstvenim potrebama je od suštinskog značaja i na kraju koristi svima oko vas!
foto:jackson-david-unsplash
