Obradujte baku i deku

Kad dobiješ unuče,
život ti se menja.
Sve počinje
datumom njegovog rođenja!

Ova parafraza jedne dečje pesmice je najbolja ilustracija specifičnog odnosa koji postoji između baka i deka i unučića i posebne, nemerljive ljubavi koja iz njega proizilazi. Ma koliko deca volela roditelje svojih roditelja, oni njih uvek vole više i iskrenije, jer za bake i deke ne postoji niko lepši, bolji, pametniji, spretniji, posebniji od njihovih malih naslednika.
A zašto je to tako i kako bakama i dekama, pa i onima iz familije ili komšiluka, ukazati poštovanje i ljubav, posebno 1. oktobra, na Međunarodni dan starih?

Svi roditelji znaju koliko je teško, posebno danas, odgajati dete i posvetiti mu dovoljno kvalitetnog vremena, mada ni u decenijama koje su daleko iza nas nije bilo mnogo lakše. Borba za egzistenciju i kvalitetan život, građenje karijere, briga o drugima i 1.001 druga obaveza sprečavaju nas da se posvetimo deci onoliko koliko bismo hteli, da se poigramo i pomazimo, a istovremeno nas teraju da budemo strogi, zahtevni i principijelni. Između toga ostaje malo vremena da se zaista čujemo i razumemo.

Većina nas je tako odrasla, većina nas tako odgaja svoju decu, uz stalnu grižu savesti da za njih nismo bili uvek tu kada smo im bili potrebni. Otuda osećaj da su nam deca „preko noći porasla“, „da su koliko juče bila mala, a sad im slavimo punoletstvo“. Zato se ne sećamo kako su bili mali i slatki, zato ne pamtimo mnoge stvari iz njihovih prvih godina i zbog toga silno žalimo.

Upravo zbog te griže savesti i žaljenja zbog svega propuštenog, ali i zbog slobodnog vremena koje se dobija nakon odlaska u penziju, većina roditelja, kad njihova deca dobiju svoju decu, okreće novi list svog života u kom glavnu ulogu dobijaju unučići.
Za njih uvek imaju vremena, njima se ispunjavaju sve želje, njima se pričaju najlepše priče, na njih se ne viče, njima se pruža apsolutna i bezuslovna ljubav. Unučići su radost i ponos, čak i kad su daleko od savršenih. Oni nisu nemirni već nestašni, oni nisu lenji već umorni od silnih obaveza, oni nisu neposlušni već dekoncentrisani, oni su prepametni, napredni, ma – savršeni.

Istina je da nikoga od nas, pa ni našu decu, niko nikada nije niti će voleti tako bezuslovno kao bake i deke, ali mi nikada nećemo moći da im uzvratimo istom merom.
Pa hajde makar 1. oktobra, na Međunarodni dan starih, da im pokažemo koliko su nam važni, koliko ih volimo, a onda neka nam pređe u naviku da ih redovno posećujemo, da ih zovemo telefonom, da ih pozivamo na ručak umesto da ga oni spremaju za nas. I najmanja sitnica, najmanji znak pažnje, njih će obradovati. Za nas će to biti sitnica, a njima izvor celonedeljne radosti.
A ako želite i da ih obradujete i da učinite nešto istinski dobro za njih, poklonite im "Riziko osiguranje" kompanije "Dunav osiguranje". To je garancija za njihovu mirnu i spokojnu starost, a ujedno i dokaz koliko mislite na njih.
Ne zaboravite da kažete – volim te, bako, volim te, deko!
Srce će im biti puno, a to je najmanje što su zaslužili.

Foto: Pixabay, huffingtonpost.co.uk, alzheimers.net