Britanski penzioneri, pokazalo je istraživanje iz avgusta ove godine, finansijski pomažu unucima dva puta češće nego njihovi roditelji iako se prosečna plata kreće oko 2.500 funti (3.360 evra), a prosečna penzija oko 1.000 funti. Prosečan iznos, nezamisliv za obične ljude u Srbiji, koji je svaki dvadeseti penzioner izdvojio za rešavanje stambenog pitanja svojih unučića iznosi čak 15.000 funti, dok je novčanu pomoć za otplatu studentskog kredita, plaćanje školarine i stručno usavršavanje unucima dao svaki četvrti britanski penzioner.
Naše penzije su neuporedivo niže, naši penzioneri su neuporedivo siromašniji, ali svoje unuke ne vole ništa manje nego njihovi britanski ispisnici. Naprotiv!
Ako ne verujete, pročitajte šta tvrde unučići iz Srbije...
– Moji roditelji su među poslednjima dobili društveni stan, pa ga posle otkupili, i nisu morali da žive ni sa svojim roditeljima niti kao podstanari. Čim sam se zaposlio, odmah posle srednje škole, moj deka je izjavio da sam postao „svoj čovek“ i da treba da živim sam. Prvo mi je bilo smešno, jer retki su oni koji danas mogu da uzmu stambeni kredit i nakon 20 godina staža, a kamo li ja s početničkom platom, a onda su moji Sima i Stanka, ljubi ih unuk, rekli da se sele u vikendicu i da meni ostavljaju svoj stan – ispričao nam je Miloš (27) koji zahvaljujući babi i dedi, vitalnim penzionerima, nije morao da odlaže zasnivanje sopstvene porodice.
On i supruga Sonja imaju ćerku Unu (2) koja je čitavo leto provela s babom i dedom kod prababe i pradede u vikendici.
Milica (18) i Dušan (15) žive u beogradskom naselju Bele vode sa roditeljima, bakom i dekom. Majka im je ostala bez posla pa sada povremeno lektoriše knjige, otac ima malu platu, ali zahvaljujući dedinoj dobroj penziji i bakinom krojačkom umeću i sposobnosti da ni od čega napravi sjajan ručak, žive pristojno.
– Otkad znam za sebe, a isto važi i za Dušana, mi smo baki i deki centar sveta. Za nas je uvek moralo da ima... I za jelo, i za ekskurziju, i za lepu garderobu, i za treninge... Kad sam počela da izlazim s društvom, deda samo namigne i ćušne mi pare u džep, ne dižući pogled sa ukrštenice, a onda mi baka ćušne još koji dinar. Zaradila šijući, da ima za brata i mene. Ne znam šta bih radila da nema njih dvoje. Oni su carevi – pohvalila se Milica.
I njen najbolji drug Bojan (18) hvali svog dedu.
– Kad je tata pre godinu dana hteo da menja auto zamolio je dedu da mu pozajmi hiljadu-dve evra, ali on nije hteo. Pitao je da li će mi davati nov auto da ga vozim čim položim, a ćale se samo nasmejao i rekao „nema šanse, kad zaradi neka kupi i nek vozi“. E onda je deda njemu kazao „kad zaradiš tih hiljadu-dve, ti menjaj auto“. Deda je bog. I onda mi je odmah uplatio vožnju – likuje Bojan. – Deda je platio proslavu mog 18. rođendana i obećao mi auto čim završim fakultet. Ovih dana smo obilazili auto-placeve. Kaže da su on i pokojna baka to uštedeli za mene, jedini sam im unuk. Ćale se, kao, ljuti, a u stvari mu je drago.
– Kad sam se ja svojevremeno spremala da upišem slikarstvo, moji su govorili da to ne dolazi u obzir i da treba da studiram nešto od čega se živi. Bili su strogi i rigidni, a ja poslušna, pa sam završila ekonomiju. Kad sam rodila Saru (9) oni su se skroz promenili. Za njih je ona u svemu bila najbolja, najtalentovanija, najpametnija, najlepša, najbrža – nabrajala je Ljubica Lukić iz Beograda.
– A onda se sa tri godine dohvatila četkice i boja, pa joj je moj "razumni i praktični" otac kupio štafelaj. „Gre’ota da se sputava ovakav talenat“, govorio je. Isto je bilo i kad je krenula na balet, pa na atletiku, pa u muzičku školu... Na kraju su nam u stan doneli polukoncertni klavir. Preteraše ga. Potrošili su svu ušteđevinu. Juče sam saznala da već osam godina u „Dunav osiguranju“ plaćaju „Riziko osiguranje“ da ja posle njihove smrti ne bih imala nikakvih troškova i da bih mogla da školujem svoje dete na bilo kojoj muzičkoj akademiji na svetu. Zapravo, sad shvatam koliko oni i mene štite i vole, a ja mislila da im je Sara sve – pohvalila je mudru odluku svojih roditelja Ljubica.
Lepo je rekala Milica... „Bake i deke su carevi“. Posebno ovi naši, koji za razliku od svojih vršnjaka iz Velike Britanije nemaju velike penzije i velike ušteđevine, ali imaju veeeeliko srce.
Foto: msndegree.com, verveportraits.com.au, waisman.wisc.edu, retirenotes.com
