– Kod nas nema slatkiša, ali zato im baba i deda svaki čas kupuju grickalice. Prvo nam kuću napune čokoladicama, keksićima i lizalicama, a onda im, dok se šetaju, kupe po dva sladoleda. Ja ostavim skuvan ručak, oni ni da ga okuse, a moja majka brže-bolje prži krompiriće i mesi krofne jer, zaboga, „deca nešto moraju da jedu“. A kad smo sestra i ja bile male, podrazumevalo se da nema izvoljevanja, da se umesto čokolade jede jabuka ili rendana šargarepa i da nema celodnevnog sedenja pred televizorim. Kako da urazumim rođene roditelje i kako da dovedem decu u red – pitala se mesecima Ivana Vujić (32), Milenina (6) i Strahinjina (4) majka.
Klinci su već sada malo „napredniji“ no što treba, doduše samo na vagi. Iako su od prelaska na nemlečnu ishranu rado jeli svo voće i povrće, a u slatkišima uživali samo povremeno, sve se promenilo kada su se Ivanini roditelji preselili iz okoline Kraljeva za Beograd, da bi pomogli oko čuvanja dece. Ivana je pre tri godine dobila rukovodeću poziciju u jednoj velikoj kompaniji, Sava vodi svoju firmu, pa radi od jutra do sutra, pa su baka i deka, oboje mladi penzioneri s malim penzijama, priskočili u pomoć.
Deca ih obožavaju, jer su vedri, zabavni, duhoviti, popustljivi i puni zanimljivih priča, ali Ivana je bila ubeđena da svi pomalo pate i da su svi pomalo nezadovoljni. A onda joj je tekst sa jednog britanskog portala otvorio oči.
„Gradska deca su sve gojaznija jer se loše hrane i premalo se kreću. Umesto voća i povrća tamane slatkiše i brzu hranu, a slobodno vreme provode s telefonima u rukama, ispred televizora i računara, a ne na igralištima i parkovima. Kad stignu do puberteta, problem zahteva kompleksna rešenja, pa bi idealno bilo da im se zdrave navike formiraju i usade dok su još mali, a to se, tvrde britanski stručnjaci, najbolje postiže uvođenjem dece u baštovanstvo“.
Pisalo je još i da će deca radije jesti povrće i voće koje su sama uzgajila, da će boravak na otvorenom i obaveza da brinu o biljkama blagotvorno delovati i na njihovo fizičko i mentalno zdravlje, kao i ovaj vid druženja sa bakama i dekama.
Ivana i Sava su pre mesec dana kupili desetak većih žardinjera i dve vreće zemlje, male lopatice, grabuljice, kofice za zalivanje, nekoliko pari gumenih rukavica cvetnog desena, gomilu kesica sa semenjem i sadnice nekih brzorastućih jagoda i čeri-paradajza.
Sve je to istog dana, zajedno sa veselom četvorkom, preselilo na njihovu terasu, zajedničku terasu na krovu i bakin i dekin balkonu. Napravili su strašan lom sipajući zemlju, sejući peršun, origano i mirođiju, kopajući rupe za sadice i tražeći najbolje senovita mesta za svoje „farme“. Milena je svojim neveštim rukopisom obeležila svaki zasad, a sada sa dedom po čitav dan čupka travke da joj ne ugroze povrće.
Vikendom sa Strahinja i bakom obilazi pijacu da vidi kako će izgledati njihove jagode kad stignu na rod, kako izgleda peršun koji do sada nisu hteli ni na slici da pogledaju, a kamo li u supi.
„Au, kako je sve skupo. Mnogo ćemo uštedeti“, zaključila je Milena i obećala da će od sada jesti svo voće i povrće.
Umesto slatkiša deka im sada kupuje seme i sadnice cveća, jer su rešili da ulepšaju prostor oko zgrade. Pridružilo im se i dvoje drugara sa svojim bakama, pa su za sat vremena u dve žardinjere zasadili „noć i dan“ a seme turskog karanfila i prkosa čekaju da deda nabavi ašov i da mama i tata kupe još dve vreće zemlje.
Za užinu se jedu jabuke, a sladoled se kupuje samo povremeno, jer su štapići zgodni za obeležavanje „leja“. Zadivljena promenama i posvećenošću svojih roditelja i dece, Ivana je rešila da ih nagradi.
– Za 1. maj ih Sava i ja vodimo u jedno selo kod Valjeva. Ljudi se bave seoskim turizmom, a uz to imaju nepregledene bašte i plastenike i nešto domaćih životinja. Mama i tata će uživati, jer će ih to podsetiti na detinjstvo, a i klincima će biti sjajno. Samo da ne dođu na ideju da prošire delatnost i na uzgoj prasića i pilića koje će tamo prvi put videti – priča Ivana.
A da bi se istinski odužila roditeljima, koji su zbog nje i njene porodice, promenili život iz korena, i da bi im u godinama koje dolaze pružila dodatnu sigurnost, u dogovoru sa Savom uplatila im je „Riziko osiguranje“ kompanije „Dunav osiguranje“. To je garancija za njihovu mirnu i spokojnu starost, a ujedno i dokaz zahvalnosti.
Zaslužili su!
Promo tekst
Foto: filip-urban-unsplash
