Dojenjem majka i beba uspostavljaju jedan poseban, samo njihov odnos u kome uglavnom obe uživaju. U početku i jednoj i drugoj može da bude loše iskustvo,čak i veoma bolno, ali kada se prevaziđu početni problemi, postaje pravo uživanje. Zato i ne čudi što se kasnije, kada dođe vreme na odvikavanje od dojenja, i mami i bebi to sve pada teško.
Kada je pravo vreme za prestanak dojenja?
Idelano je da beba sisa godinu dana. Do tada je dobila sve neophodne nutritivne vrednosti, zaštitu koju samo majčino mleko može da pruži, i mnogo emocija koje dojenje pruža majci i bebi.
Posle prvih godinu dana života dojenje nije obavezno, iako je preporučljivo jer njegova svrha nije isključivo vezana za hranjenje već i kontakt koji mama i beba ostvaruju. U slučaju da mama mora da se vrati na posao, može se zadržati noćni podoj koji će i bebu i mamu umiriti i razdvojenost tokom dana učiniti manje bolnom.
Prestanak dojenja se sprovodi u fazama
Savet je da se prestanak dojenja postepeno uvodi. Ukida se po jedan dnevni podoj svaka tri do četiri dana da bi se dalo dovoljno signala i vremena dojkama da smanje proizvodnju mleka. Mama i beba mogu da pronađu zajednički način da nadoknade trenutke bliskosti koje su delili za vreme tog podoja. Da li će to biti vreme koje će provesti u zagrljajima, igri, ili golicanju i poljupcima, odlučiće već njih dve.
Delimični prestanak dojenja
Delimični prestanak je alternativa potpunom prestanku dojenja i njega treba uvesti kada je beba dovoljno odrasla pa joj svi ti podoji nisu neophodni. Delimični prestanak dojenja podrazumeva i skraćenje vremena koje dete provodi na dojki.
Ovo se odnosi na bebe starije od godinu dana. Ukoliko je beba mlađa od godinu dana ipak je potrebno posavetovati se sa pedijarom koji je upućen u dojenje.
Delimični prestanak dojenja takođe može da bude i privremenog karaktera. Kasnije ukoliko majka odluči može da vrati podoj koji je iz nekog razloga izbacila. Razlozi mogu biti razni, poput privremenog odsustva radi brige o drugom detetu koje je možda hospitalizovano, povratak na posao na kome se radi u smenama i slično.
Nagli prestanak dojenja
Nagli prekid dojenja je jednako težak i za mamu i za bebu. On se koristi samo kada je neophodan i jedina opcija. Obično su u pitanju zdravstveni razlozi, ali i tada treba postepeno prekidati.
Zašto je prestanak dojenja težak?
• Stručnjaci ističu da je u pitanju fizička nelagodnost za mamu. I kada mama prestane sa dojenjem njeno telo će i dalje nastaviti sa proizvodnjom mleka. Ukoliko se to mleko ne izmlaza iz dojki one će postati prepunjene, a to će dovesti do pojave mastitisa ili abscesa.
• Iznenadna hormonska promena kod mame može da dovede do depresivnosti. Za vreme dojenja mamino telo luči hormon oksitocin „hormon sreće“. Prekid dojenja će izazvati pad nivoa oksitocina u maminom telu. Ovaj pad se najteže podnosi u prvim mesecima kada je njegov nivo najveći.
• Emocionalna trauma za bebu. Dojenje nije samo način ishrane, ono je mnogo više za bebu. Blizina mame, nežnost, opuštanje, uteha, sigurnost... Prekinuti naglo dojenje za bebu je jednako traumatično kao da je izgubila maminu ljubav. Postepenim prestankom dojenja beba se lakše prilagođava drugoj vrsti nežnosti i ljubavi od strane njene majke. Jedna vrsta prisnosti se postepeno zamenjuje drugom.
Prestanak dojenja, najčešće greške
Često se mame koje naglo prekinu dojenje boje da izmlazaju mleko jer imaju predrasudu da ce izmlazanjem mleka njihovo telo stvarati mleko. Majka mora da izmlaza mleko po naglom prekidu dojenja iz jednostavnog razloga, ako ga ne izmlaza doci ce do prepunjenosti dojki, mastitisa pa i abscesa. Ovu fazu najbolje da mama sprovodi u dogovoru sa lekarom ginekologom, nakon čega se preporučuje i detaljan pregled.
Ako ste trudnica ili mama koja želi više da sazna o dojenju, Dečjisajt organizuje besplatne radionice i festivale dojenja. Ako želite da se prijavite na aktuelni detalje saznajte OVDE
foto:decjisajt.rs