O značaju majčinog mleka za bebu govore mnoge studije. Poslednjih par godina popravljena je i statistika dojenja u Srbiji, a taj trend nadamo se da će i nastaviti da raste. Verujemo i da smo mi, kao organizaori besplatnih radionica i festivala o uspešnom dojenju na to uticali. Dobra vest je da nastavljamo da radimo u tom pravcu. Dok čekamo sutrašnju online radionicu dojenja, evo nekoliko činjenica o dojenju i majčinom mleku, koje smo izdvojili za vas.
Kako nastaje majčino mleko?
Majčino mleko se formira još u trudnoći, a već 24 sata nakon porođaja, hormoni progesteron i prolaktin pokreću rad mlečnih žlezda. Samo dete prvim sisanjem konačno pokreće mleko.
Zašto je dojenje tako dobro za decu?
Majčinom mleku se pripisuju skoro čarobne moći. Prvih nekoliko nedelja u životu deteta ono ga štiti od crevnih infekcija, pomaže mu u varenju i čuva dete od nadimanja i zatvora. Majčino mleko pomaže bebi da uspostavi dobar sistem odbrane i da se zaštiti od alergija. Pored toga, sisanje podstiče formiranje nepca i vilice.
Šta je unutra?
Lista sastojaka je veoma dugačka. Najvažniji su minerali, vitamini, masti i amino kiseline, koji su gradivni elementi DNK, ugljeni hidrati koji daju energiju, faktori rasta koji podržavaju sazrevanje crevne sluznice i antimikrobni faktori koje koristi imuni sistem za identifikovanje i neutralizovanje stranih supstanci.
Faze majčinog mleka
Majčino mleko ima nekoliko faza u okviru kojih se samo menja. Prvog dana dojenja mlečne žlezde proizvode takozvani kolostrum, izuzetno hranljivo, ali retko mleko. Od četvrtog dana nastaje prelazno mleko, a tek od desetog dana mlečne žlezde proizvode zrelo mleko. Ali, to je samo opis osnovnih osobina. Sastav mleka se stalno menja i prilagođava se starosnoj dobi deteta.
Koliko mleka se proizvodi?
Beba prvih dana po rođenju posisa male količine mleka da bi vremenom po "obroku" to bilo oko 200 do 250 ml. Međutim, ženske grudi mogu brzo da reaguju na potrebe deteta i da mu na raspolaganje stave manje ili veće količine mleka.
.jpg)
Koliko dugo treba dojiti?
Postoje različita mišljenja: SZO preporučuje majkama da doje bar do šestog meseca i da dodatnu hranu bebama daju najranije od četvrtog meseca. Idealno je da majka doji dete do godinu dana.
Kulturne razlike
Koliko dugo se doji dete, varira od kulture do kulture. Tako žene u Bofi u centralnoj Africi svoju decu često doje do 53 meseca (oko četiri i po godine). Majka pritom može da proizvede nezamislivih 16.000 litara mleka. Ako saberemo sve kulture, majke sveta svoju decu doje u proseku 30 meseci.
Majčino mleko
Ranije su deca dojena "ženskim mlekom". Tek od kampanje u 18. veku, koristi se izraz "majčino mleko". Cilj kampanje je bio da majke same doje svoju decu, a ne da ih daju dojiljama, što je tada bilo uobičajeno.
Dojenje u javnosti
U pojedinim zemljama majka koja doji u javnosti nije rado viđena pojava. Kod nas ponekad naleti zalutali slučaj negodovanja, te su brojne kampanje za podršku dojenja u javnosti.
Čovek i životinje
Kada je reč o brizi za potomstvo, ljudi i životinje nisu baš toliko slični. Dok čovek svoje dete u bilo koje vreme može da odvikne od dojke ili čak da ga uopšte ne doji, bebe životinja su dugo zavisne od majki.
Ovo su samo neke činjenice o majčinom mleku i dojenju, a ukoliko želite da saznate mnogo više, još imate vremena da se prijavite na novembrasku radionicu. Link za prijave OVDE
foto:dave-clubb-unsplash,
