O blagotvornosti dojenja i za mamu i za bebu već se mnogo zna, ali nije na odmet ponoviti da je majčino mleko najzdravija i najbolja hrana na svetu. Ono zadovoljava sve nutritivne potrebe bebe u prvih šest meseci njenog života, zbog čega Svetska zdravstvena organizacija (WHO) u tom razdoblju preporučuje prehranu deteta isključivo majčinim mlekom, a potom i produženo dojenje do druge godine.
Osim što ima blagotvoran učinak i na majku i na dete, zbog posebne emocionalne povezanosti, dojenje je, ističu stručnjaci, važno i zbog toga što smanjuje rizik od alergija i astme, crevnih infekcija i infekcija ušiju, neuhranjenosti i gojaznosti. Dojena deca, posebno ona koja su sisala i nakon prvog rođendana, pokazuju bolje rezultate u učenju, a stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije čak tvrde da bi se povećanjem stope dojenja smrtnost dece mlađe od pet godina mogla smanjiti do 10 odsto.
To praktično znači da bi produženo dojenje moglo svake godine spasiti od smrti više od 800.000 dece, ali i 20.000 majki od raka dojke i jajnika
„Zahvaljujući zaštitnoj ulozi koju majčino mleko pruža od brojnih dečjih bolesti i činjenici da produženo dojenje smanjuje rizik od karcinoma dojke i jajnika, zdravstvenim sistemima bi se, na svetkom nivou, godišnje uštedele milijarde dolara“, pokazalo je istraživanje objavljeno u britanskom časopisu „Lancet“.
Istraživanje je pokazalo da produženo dojenje spasava živote i omogućava uštedu u zdravstvenim sistemima i bogatih i siromašnih zemalja, što potvrđuje da ovaj problem treba da se rešava sistemski, na globalnom nivou.
– U bogatim zemljama dojenje smanjuje smrtnost odojčadi za trećinu, a u siromašnima i srednje razvijenim zemljama produženim dojenjem bi se za polovinu smanjio broj epidemija dijareje, broj infekcija disajnih puteva za trećinu – kažu naučnici.
Zahvaljujući produženom dojenju zdravstveni sistem SAD uštedeo bi najmanje 2,45 milijardi dolara, zdravstveni sistem Velike Britanije oko 29,5 miliona dolara, Kine oko 223,6 miliona dolara, a Brazila šest miliona dolara.
Studija je pokazala da samo 0,5 odsto Britanki doji decu do njihove prve godine života u odnosu na 92 odsto Indijki, 44 odsto Novozelanđanki i 27 odsto Amerikanki.
Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije ukazuju i na poguban uticaj sve agresivnijeg reklamiranja adaptiranog mleka kojim se podrivaju kampanje za promovisanje dojenja. Oni u prilog tome navode primer Brazila gde je, nakon informativne kampanje državnih zdravstvenih službi, razdoblje dojenja dece produženo sa dva i po meseca tokom 1974. i 1975. godine na 14 meseci u razdoblju od 2006. do 2007. godine.
– Već dugo naglašavamo dobrobit dojenja, ali to očigledno još nije dovoljno, na šta nas podseća prevelika smrtnost dece – kazao je prof. dr Rasel Viner s londonskoga Kraljevskog koledža za pedijatriju i zdravlje deteta.
Ništa ne košta, a mnogo pruža
Detetu u drugoj godini života 450 mililitara majčinog mleka obezbeđuje 29 odsto ukupnih potreba za energijom, 43 odsto ukupnih potreba za proteinima, 36 odsto potreba za kalcijumom, 75 odsto ukupnih potreba za vitaminom A, 76 odsto ukupnih potreba za folnom kiselinom, 60 odsto ukupnih potreba za vitaminom C i čak 94 odsto ukupnih potreba za vitaminom B12.
foto: Zee News, The Huffington Post
