Farhad Nuri, desetogodišnjak iz Avganistana, naučio je na najteži mogući način da poštuje različitosti. On već osam meseci sa porodicom živi u izbegličkom kampu u beogradskom naselju Krnjača sa desetinama ljudi čiji jezik ne razume, čije običaje i navike ne poznaje. Ka Zapadnoj Evropi krenuo je pre dve godine, bežeći od rata, i usput sreo hiljade i hiljade ljudi drugačijih od onih iz njegovog rodnog grada.
Fahrad je mali i drugačiji. On je čudo od deteta, jer divno slika, pa ga zovu mali Pikaso.
Fahrad je mali, tamnoput i drugačiji od Nemanje Damčevića, dečaka kojem predstoji dugotrajno lečenje nakon operacije malignog tumora na mozgu.
Fahradu ne smetaju razlike među decom, pa je sav novac od prodaje svojih slika donirao Nemanji.
Ni Nemanji ne smetaju razlike među decom.
Deci ne treba da smetaju međusobne razlike, a to od nas zavisi.
Neki od nas otvoreniji su prema osobama koje se po nečemu razlikuju, drugi su pak iz straha ili neznanja zatvoreniji i rezervisaniji. Stav prema ljudima koji su drugačiji od nas formiramo u detinjstvu jer je on u tesnoj vezi sa stavovima koje su naši roditelji imali. Deca koja su tolerantnija biće otvorenija za učenje o različitim kulturama, običajima i navikama, i bolje će se uklopiti u svako društvo.
Tako različiti i tako isti
– Dok ne upozna decu koja govore drugi jezik i decu druge boje kože, naučite ga da se s poštovanjem odnosi prema vršnjacima koji ne vide dobro, koja ne čuju dobro, prema deci koja se kreću u invalidskim kolicima, imaju autizam ili Daunov sindrom. S njima će ići u vrtić ili u školu, njih će sretati u parku ili igraonici, i zato treba da mu bude normalno da se druži s vršnjacima koji imaju razvojne probleme. Prema njima treba da se ponaša onako kako bi volelo da se drugi ophode prema njemu. Ako mu to usadite, smatrajte da ste na dobrom putu da od njega napravite dobrog čoveka – savetuju psiholozi.
Podstičite ih da se druže
A da biste, poručuju stručnjaci, mogli da razvijete empatiju kod svog deteta, vi morate biti empatična osoba puna razumevanja za različitosti, posebno one zdravstvene prirode.
– Dete koje je vezano za invalidska kolica ne može da radi sve što rade njegovi vršnjaci, ali to ne znači da ga ne treba uključivati u igru i druženja. Dete sa autizmom će možda biti glasno ili razdražljivo zato što je uznemireno, a ne zato što je nevaspitano, pa to objasnite svom detetu. Dete s dijabetesom ima poseban režim ishrane, nemojte zbog toga da ga izostavljate sa spiska drugara iz razreda koje zovete na rođendan. Druženje sa svima njima će vaše dete učiniti boljom osobom – poručuju dečji psiholozi i pedagozi.
Budite im dobar primer
* Vodite računa o tome šta govorite o drugima u prisustvu dece. Ako vi pokazujete toleranciju i razumevanje, deca će se ponašati na isti način. Deca sve čuju i upijaju, koliko god vam se činilo da su zaokupljena crtaćima ili igrom. Vodite računa da li se šalite na tuđ račun i da li iznosite stereotipe o nekim društvenim grupama. Ako vi govorite loše o LGBT osobama ili Romima, ne očekujte da vaše dete bude drugačije.
* Budite spremni da odgovorite na sva pitanja o različitostima. Ovo je posebno važno ako je vaše dete usvojilo neprihvatljive i netolerantne stavove svojih drugova ili neke druge osobe iz okruženja.
* Birajte TV programe, filmove i crtaće koji na pozitivan način govore o različitostima. Ukoliko naiđete na nešto što izaziva predrasude, razgovarajte sa detetom o tome šta je ispravno, a šta ne.
* Podstičite i uključujte decu u aktivnosti koje razvijaju empatiju.
Foto: guia infantil, Escuelas Infantiles Velilla, AMS Vans, ndsccenter.org
