Da li vaš predškolac ili mlađi školarac burno reaguje i negoduje svaki put kada treba da provede vreme bez vas bilo u kući, bilo van kuće kod bake i deke, prijatelja ili sa drugarima? Da li je plašljiv i stidljiv po prirodi ili je isuviše vezan za vas?
Između 6. i 8. godine dete bi trebalo da bude poprilično samostalno, jer to u velikoj meri pokazuje koliko je sigurno u sebe. U tom uzrastu ono je sposobno da samo pospremi svoju sobu, da postavi sto, da spremi jednostavan doručak za sebe, da spakuje školsku torbu i odabere garderobu za naredni dan. Međutim, ukoliko vaše dete nije dostiglo taj stepen samostalnost, pomozite mu da se oslobodi.
Za početak nemojte da preuzimate njegove obaveze na sebe, posebno ne one kojima je doraslo, jer je granica između prirodne brige o detetu i sputavanja veoma tanka.
Poveravajte mu zaduženja
Dozvolite mu da neke od kućnih poslova i jednostavnijih obaveza ispunjava samo, a vi ga po potrebi umeravajte i odgovarajte na njegova pitanja kada ima neke nedoumice. Tako ćete ga naučiti da u životu neće uvek sve dobiti servirano već da će neke stvari morati da radi samo i da će često morati da se bori za sebe.
Podstičite druženje
Dozvolite detetu da nekada dovede svoje školske drugare kući, dopustite mu da izabere hranu i piće kojima će ih poslužiti, podstaknite ga da samo osmisli predloge za igru, da uredi svoju sobu i igračke. Sve ovo jako je važno za izgradnju samopouzdanja.
Bitno je da pred gostima i drugim ljudima poštujete njegovu ličnost i slobodu, sve dok se ponaša u skladu sa svojim godinama, ne pravi nered i nije nemirno i nepristojno.
Ne bi trebalo da ga non-stop opominjete pred rođacima ili prijateljima, ne treba da ga primoravate da se pozdravlja na određeni način koji vi smatrate pravilnim ukoliko ono to radi na drugačiji način. Nemojte ga otvoreno sramiti pred drugima i pričati o stvarima o kojima ono ne voli da se govori pred ljudima koji nisu deo porodice.
Nek spava van kuće
U uzrastu od šest-sedam godina ne bi trebalo da dete ima problema kod odvajanja na par noći, da prespava kod rodbine, drugara, da ode na ekskurziju sa kolektivom i sl. Ukoliko do tada niste isprobali kako će reagovati na odvajanje tog tipa, ovo je pravi period za to. Međutim, ukoliko ima problema sa rutinom pred spavanje, izričitio odbija takav predlog i plače, bolje je da još malo sačekate sa ovakvim osamostaljivanjem.
Možete recimo organizovati pidžama parti sa mlađim rođacima ili drugarima, pustiti dete da se oslobodi i videti kako će ono reagovati na njihov poziv za uzvratnu posetu.
Pripremite ga na to, objasnite mu da će se sjajno provestii, da će uživati i da, ukoliko poželi, može da vas pozove telefonom da popričate i da mu poželite laku noć. A kako svako dete ima nešto što ga smruje, obavezno mu spakujte omiljenu igračku, knjigu i, naravno, pidžamu.
Ne opterećujte ga svojim strahovima
Ukoliko je pak vaš mališan bio druželjubiv, a onda se odjednom sve promenilo za 180 stepeni, uzrok potražite u nekoj od većih promena u vašem ili njegovom životu. Da li je dete tek krenulo u školu, da li je promenilo razred, učeteljicu, školu, određenu rutinu na koju je naviklo? Sve to može uticati da se dete oseti manje sigurno i da zbog takvih promena želi da ostane u zoni konfora, da se oseća sigurnije ukoliko se ne odvaja od vas u tom periodu.
Takođe, preispitajte i sebe i svoje stavove. Da li se previše plašite za dete i njegovu sigurnost i to mu otvoreno pokazujete? Roditelji često previše brinu, pa to prenose i na dete što negativno utiče na njegovu samostalnost i samopouzdanje.
foto: Guía Infantil, Nenes, Birthday Inspire, Huffington Post
