Nema tog roditelja, očajnog zbog neprekidnih sukoba i svađa među decom, koji neće reći da rasprave treba izbegavati uvek i po svaku cenu. Međutim, činjenica je da su sukobi sastavni deo života, samim tim i odrastanja, i da kroz njih deca uče da izražavaju sopstvene želje i potrebe, da se za njih bore, ali i da sagledaju stavove druge strane.
Deca tokom sukoba „odmeravaju snage“, uče da procenjuju sebe i druge, uče da komuniciraju i da se bore za svoj položaj u porodici i u krugu vršnjaka. Stoga sukobi mogu biti veoma korisno iskustvo ukoliko im se prilazi konstruktivno.
Deca uglavnom imaju izražen osećaj za pravdu i sklona su burnim reakcijama na nekorektno ponašanje okoline prema njima i prema njima bliskim osobama. U tim situacijama sukobi su posledica reakcije deteta na nešto što mu je rečeno da treba ili da ne sme da uradi.
Učite ih da postavljaju granice
Svađe među decom neretko prerastaju u tuču, pa je važno da ih u najranijem uzrastu naučite da takvo ponašanje nije dozvoljeno. Predočite mu da osim fizičkih sukoba nije dozvoljeno ni uništavanje svojih i tuđih stvari i da će, ako do toga dođe, morati da preuzmu odgovornost za svoje ponašanje.
Izbegavajte posredovanje između zavađenih strana
Bitno je da, ukoliko vas deca pozovu da posredujete u sukobu, ostanete delimično suzdržani i da, ako se već umešate, pomognete u rešavanju problema, a ne da stajete na jednu stranu i da presuđujete. Važno je da svako dete iznese svoj stav i svoje viđenje sukoba, bez ometanja, a vi im onda, kao odrasla osoba pitajte „I? Šta sada? Kako ćemo da rešimo ovo“?
Nekad je to dovoljno za popuštanje tenzije i za otvaranje prostora za nalaženje rešenja. Deca znaju veoma srčano da brane svoje stavove i beskompromosno pokušavaju da ubede drugu stranu u svoje viđenje stvari, što odrasle navodi da izgube živce. Međutim, baš tada treba da sačuvati hladnu glavu, razdvojite ih na neko vreme i dopustite im da razmisle i smire se.
Negujte skladne i harmonične odnose u porodici
Važno je da dete odrasta u okruženju u kom je dozvoljeno i poželjno iznošenje sopstvenog mišljenja i ražavanje nezadovoljstva i neslaganja, ali na primeren način. Ono mora da zna da na pravi način iskaže ljutnju, čak i ako se ljuti na vas, i da se bori za sopstvene stavove. Ako iskreno razgovarate o nesuglasicama, to će umnogome smanjiti prostor za nastanak većih svađa. Bitno je naučiti ih da pričaju o stvarima i situacijama koje ih čine srećnim ili koje im izazivaju ljutnju i nezadovoljsto.
Takođe, bitno je naučiti ih da prepoznaju i osećanja drugih ljudi, ljutnju, neraspoloženje, bes i da se u tim trenucima udalje ako je potrebno da bi izbegli sukob i raspravu. Najbolje je posmatrati ponašanja drugih ljudi i na primerima pokazivati detetu poželjno ponašanje i nedozvoljene postupke.
Naravno, loši odnosi među roditeljima, negativne izjave o ljudima van porodice, komentari koji obiluju ljutnjom, osudom i povišenim tonom neće podstaći dete da se lepo ponaša tokom sukoba i zato pazite kakav im primer dajete.
Ukoliko se desi da vas emocije nadvladaju, objasnite detetu nakon toga koliko je važno izviniti se, izmiriti se nakon sukoba i nastaviti normalnu komunikaciju.
foto: victoria_Watercolor-pixabay, pacheco-unsplash
