Da smo skloni preterivanju i da se po mnogo čemu razlikujemo od drugih „hladnih“ naroda znamo i sami i još se time ponosimo. Samo mi smo u stanju da godinu dana otplaćujemo skromno desetodnevno letovanje, da pravimo svadbe računajući na novac koji ćemo dobiti od zvanica, da slavimo slave tri dana i da za njih potrošimo tri mesečne plate. Za nas je gost svetinja i sve mu je dopušteno! Naše domaćice zne znaju šta znači sesti s rodbinom i prijateljima i razmeniti koju reč. Ne, nikako. Gosti se druže, ćaskaju, između zalogaja hvale hranu, a one moraju da ih služe i dvore, i da im usput paze decu koja jurcaju po kući, sedaju i ustaju od stola, zavlače se pod njega, skaču po spavaćoj sobi...
A da li je deci uopšte mesto na velikim slavskim okupljanjima?
Na ovo pitanje ne postoji tačan odgovor, ali postoje neka elementarna ljudska i zdravorazumska načela kojih se treba pridržavati. Barem još koju godinu, dok se i kod nas stvari ne promene, dok rodbina i prijatelji ne počnu da vam govore da ste dobrodošli na slavski ručak ili večeru ali bez sitne dece, razmišljajte šta vi zapravo činite svojim mališanima vodeći ih u gužvu, među nepoznate ljude, među viruse, alkohol i duvanski dim. Naravno da će dete uživati na porodičnom slavskom ručku kod bake i deke, gde je glavni gost, ali mu verovatno neće biti lepo kod kumova koji će danas na Svetog Aranđela ugostiti 60 ljudi u pet-šest tura.
Šta god da rešite, znajte da je vaše dete vaša briga i ne očekujte da ga drugi nadziru, animiraju i hrane, posebno ne domaćica koja ionako ima previše posla. Budite dobri gosti i ne dopuštajte detetu da se ponaša onako kako bi se ponašalo u svojoj kući.
Većina dece mlađe od tri godine neće hteti da se „svrti“ za stolom, da sedi mirno, da jede bez komentarisanja hrane, da ljubazno odgovara na pitanja, da ne jurca po kući posebno ako ima društvo sličnog uzrasta. Oni stariji predškolci i školarci bi već morali da znaju šta se sme, a šta ne sme, pa ih na vreme podsetite.
Kažite im da domaćinima obavezno čestitaju slavu, da se posluže žitom, čak i ako ga ne vole, i da se pristojno jave prisutnim gostima. Ako ste u mogućnosti, birajte mesto za stolom s kog ćete moći lako da ustanete, bez pomeranja ostalih, kako biste odveli dete do toaleta ili u drugu prostoriju da ga opomenete zbog lošeg ponašanja.
Ne dozvolite da se samo služi, kako ne bi nešto oborilo ili prosulo, već mu vi sipajte u tanjir samo ono što znate da će sigurno pojesti. Ne dozvolite da komentariše hranu, osim ako ne želi da pohvali domaćičine kulinarske sposobnosti, da se naliva sokovima i da jede kolače bez mere.
Podsetite ga u kojim se situacijama koriste „Molim“, „Hvala“ i „Izvoli“ i da ne postoje situacije u kojima sme da upada odraslima u reč. Ako želi nešto da pita ili da kaže, moraće da sačeka. Ne gurajte mu mobilni telefon u ruke da bi bilo mirno tokom ručka ili večere, jer to u najmanju ruku nije pristojno.
Podrazumeva se da zna da ne treba da čačka nos, da briše usta rukavom već salvetom, da treba da stavi ruku na usta ako kija ili kašlje, da ne priča dok žvaće i da ne mljacka, ali zato možete da mu pomognete ako se ne snalazi najbolje sa priborom za jelo.
Ustanite od stola čim završite s jelom, da biste napravili mesta za one koji tek dolaze.
Budite dobri gosti, ponašajte se onako kako biste voleli da se drugi ponašaju u vašem domu, jer sigurno ne želite da neko zbog vaše dece poželi da prestane da slavi slavu.
Biljana iz Beograda je lane bila na korak od takve odluke.
Foto: dreamstime_m_107483023-Oksun70, dreamstime_xxl_18044089-monkey-Business-Images
