Kad sledeći put viknete na svoje dete setite se izreke "Ne radi drugima ono što ne želiš da drugi rade tebi" i odmah ćete shvatiti kako se ono oseća. Nije prijatno, zar ne? Isto biste se vi osećali da šef, poslodavac, šalterski službenik, lekar ili saputnik iz gradskog prevoza viče na vas. Pa zašto to onda radite? Zato što vas je iznerviralo? Zato što nije ispraznilo tanjir? Zato što nije pokupilo igračke? Nije uradilo domaći zadatak?
Šta god da je razlog, nemojte to više da radite jer, kako kažu psiholozi, to uništava dečje samopouzdanje. Osim toga, vikanje je neproduktivno, jer do ljudskog mozga u tim trenucima ne stiže izrečena poruka već samo način na koji je izrečena. Zato decu vaspitavajte bez galame, a to ćete moći samo ako naučite da se smirite kad vam dože žuta minuta.
Pre nego počnete da vičete na decu, dišite duboko dok se ne smirite
Ukoliko osećate da će se čaša preliti zbog nečega što je vaše dete uradilo, izbrojte do 10 a onda, ukoliko je potrebno, izađete iz sobe da se smirite. Dišite duboko i odsečno dižite i spuštajte ramena kako biste se opustili. Ako ni to ne pomogne, onda sebi ponavljajte "To je je samo dete" dok vas ne prođu bes i potreba za dizanjem tona.
Smanjite rizik od neželjenih situacija
Deca roditelje najčešće izvode iz takta neposlušnošću, neprimerenim ponašanjem, teranjem inata, plakanjem i sličnim nepodopštinama koje čine zbog umora, gladi, žeđi... Zato nikad ne potcenjujte značaj pravilne, redovne i uravnotežene ishrane, kvalitetnog sna i odmora jer će vam sve to pomoći u izbegavanju situacija u kojima najčešće vičete. Ako ova pravila primenite i na sebe, manje su šanse da vas dete istera iz takta.
Ne ponavljajte zahtev po 100 puta
Kada starija deca odbijaju da vas slušaju, da srede nered ili da urade domaći zadatak, nemojte da im ponavljate zahtev, a posebno ne povišenim tonom jer to u večini slučajeva neće uroditi plodom. Ukidanje džeparca, izlazaka, treninga, viđanja sa drugarima, oduzimanje tableta ili telefona daleko je delotvornije od vikanja jer će posle nekoliko kazni shvatiti da moraju da poštuju pravila. Najgore je ako se dete navikne na vaš povišen ton i ako vas sluša samo kada mu se obraćate vikom, jer to znači da vaše reči neće imati efekta kad ih izgovarate normalnim tonom.
I na koncu - budimo iskreni - vikanje nekad ne može da se izbegne ma koliko se vi trudili da se obuzdate. No, to ne znači da to treba da vam pređe u naviku, već da, kad vas prođe bes, objasnite detetu šta vas je na to navelo i zašto ste to uradili. Predočite mu da je reč o vašoj neprimerenoj reakciji na njegovo neprimereno ponašanje i da i vi i on to treba da izbegavate jer se osećate loše zbog toga.
Ukoliko je dete suviše malo da bi razumelo ovakvo objašnjenje, kroz nežnost i pažnju mu pokažite da je njegova greška izazvala vašu i da vam je žao zbog toga.
foto: RobinHiggins-pixabay, master1305-freepik
