Ako se uskoro nešto drastično ne promeni, Srbija će postati zemlja jedinčića. Neki od njih će zauvek patiti što nemaju ni brata ni sestru, drugi će uživati u svom "povlašćenom statusu", nepodeljenoj pažnji i ljubavi roditelja i rodbine. To, pretpostavlja se, samo delimično zavisi od karaktera deteta jer presudan uticaj ima način vaspitanja.
Jedinci imaju bolji odnos sa roditeljima
Smatra se da jedinci, iako ne moraju da se bore za naklonost, imaju bolji i prisniji odnos sa roditeljima. Kako su roditelji u potpunosti skoncentrisani na njih, ova deca su uglavnom bolji učenici od dece koja odrastaju uz braću i sestre, pokazuju veću težnju za uspehom i napredovanjem, imaju razvijeniji vokabular i sklonost ka učenju.
Ovo svakako ne znači da porodice sa više dece ne neguju međusobne odnose, već da sve to mogu da postignu uz više napora.
Jedinci su kreativniji
Zbog činjenice da su upućeni sami na sebe, jedinci moraju da smišljaju kako da se zabave i kako sami da se igraju, što budi kreativnost i maštu.
Jedinci nerado dele s drugima
Prirodno je da dete koje odrasta samo, bez braće i sestara, nema isti osećaj za deljenje i zajedništvo kao deca iz višečlanih porodica. Zato ih na vreme treba učiti i usmeravati da ne bi postala sebična i egocentrična. Dete ne treba uvek stavljati u prvi plan jer ne može da očekuje da svima bude centar univerzuma.
Jedinci češće pate od usamljenosti
Da se ovo ne bi dešavalo, pronalazite mu prilike za druženje kako bi razvilo socijalne veštine i lakše sklapalo prijateljstva. Od najmlađeg uzrasta organizujte druženja sa vršnjacima, a kasnije ga ohrabrujte da ide na različite aktivnosti kroz koje će upoznati mnogo novih prijatelja.
Jedinčići su osetljiviji
Čak i najmanje trzavice u porodici, neslaganje između roditelja ili bilo koja druga neprijatnost u okviru porodice, ostavljaju veći trag na jedince nego na decu koja imaju podršku u braći i sestrama.
foto: Greyerbaby-pixabay, stocksnap-pixabay,lisaliza-pixabay,Design_Miss_C-pixabay
