Ostavljamo još jednu godinu iza nas. Neki od nas su se po prvi put ostvarili kao roditelji, drugi kao bake i deke ili tetke, a neki su uživali u svojim i uspesima svoje dece. Brojni mališani su postali školarci, neki maturanti ili studenti. Svašta smo prebrodili za ovih dvanaest meseci, iz nedelje u nedelju boreći se za svaki osmeh najdražih. To je i jedino zašta se vredi boriti u cunamiju ovogodišnjih poskupljenja, loših prilika u kojima već godinama živimo, dešavanjima na koja samostalno ne možemo da utičemo.
U našem mikro svetu sve zavisi od nas i sve je podređeno nama i našoj porodici, mi jedini imamo uticaj na to kako ćemo provoditi dane u svojoj kući, kako ćemo vaspitavati decu i kojim vrednostima ćemo ih učiti. U ovoj godini obeshrabrila su nas ponašanja nekih školaraca, nastavnika, ali i roditelja. Za kratak vremenski period smo prihvatili neke “nove normalnosti” koje smo do juče kritikovali. Nekako smo se prepustili pa nam se nameće ono što ne prihvatamo, čemu ne težimo.
Škola je uvek na ceni, ma kako to u nekim trenucima izgledalo smešno. Kolo sreće se okreće, prilike dolaze i prolaze, naše je da ih iskoristimo ili propustimo. Ono što je važno, svaka ta odluka je na mestu jer je bitno da ih samostalno donosimo, da čvrsto stojimo iza njih. Kao generacija roditelja današnjih školaraca svesni smo šta se izdešavalo globalno kod nas i u svetu u poslednjih trideset godina. Stekli smo iskustvo koje možemo da podelimo sa svojom decom i usmerimo ih. Njihov put ne možemo da biramo, niti treba mnogo da utičemo, važno je da im budemo podrška. Naučili smo da se uvek snađemo, šta god da nas zadesi, naučiće i oni. Ali, onu ljubav koju gaje prema određenoj profesiji ne možemo im osporoti niti zahtevati da odaberu neku perspektivniju. Ono što je važno, možemo ih bodriti da se u svakoj od njih dodatno razvijaju, da ostvare maksimalno svoj potencijal i da uživaju u svakom trenutku obrazovanja. Na kraju svega, mi umesto njih ne možemo da tresiramo njihov put, oni će ga već samostalno izgraditi.
Neki mališani su ove godine prohodali, progovorili. Oni uživaju u svojoj bezbrižnosti obasipani ljubavlju. Njima je dovoljna bakina topla supa, mamin snažan zagrljaj, tatino ludiranje i višečasovno svakodnevno igranje. To je njihov mikrosvet u kome osmesi samo pljušte, baš kao i brojni poljupci sve dok ne dođu bubice i pubertet, koji sve izludi. Najviše stradaju tinejdžeri i njihovi roditelji, jer taj uragan stvara ogromnu pometnju. No, i to je deo odrastanja, životnog iskustva, kroz koje svi nekako prođemo. Što bi psiholozi rekli, bitno je da dišemo, jer kada dišemo imamo mogućnost da rešavamo stvari. Pa nismo se mi roditelji rodili naučeni za sve životne izazove, već na dnevnom nivou stičemo znanja i opet donosimo one odluke u interesu naše dece i porodice.
Tako će biti i u 2023.-oj godini. Neki od nas možda dobiju otkaz, neki baš posao iz snova. Sigurno je da će mnogi nastaviti da rade na sebi, stiču nove veštine, otkrivaju talente. Šta je čovek ako mu je svaki dan isti, bez izazova, uzbuđenja? Neka od njih možemo sami da stvorimo u narednoj godini pa možda već od sutra o tome da počnemo i da razmišljamo.
Ako ste godinama planirali da naučite neke najpoznatije plesove, steknete borilačke veštine, odgledate neke filmove, eto prilike u danima koji su pred nama.
Imate neispunjenje želje? Pokušajte da dođete do načina njihove realizacije. Bitna je volja i odluka da je sprovedete u delo. Iz te velike želje doći će i rešenje.
Ako vam ovo ne zvuče realno, za početak se zamislite, a onda krenite u akciju. To je taj vaš mikro svet na koji vi u 2023. i u svakoj narednoj godini isključivo utičete.
Srećna nam svima Nova godina!
foto:alexman-pixabay,jessica-rockowitz-unsplash,jillWellington-pixabay
