Rezultati istraživanja o prvoj komunikaciji između majke i deteta pokazali su da deca koja imaju manje od četiri dana mogu razlikovati glas svoje majke od glasova nepoznatih osoba. To se objašnjava time da se deca upoznaju s glasom svoje majke dok su još u utrobi.
Bebina čula dodira, sluha ili pokreta dovoljno su razvijena već u maminom stomaku što omogućuje komunikaciju i stimulaciju bebe pre rođenja. Preko ultrazvuka lekari su otkrili mnoštvo informacija o ponašanju nerođenog deteta, te shvatili koliko podražaji i pokušaji komunikacije tokom trudnoće mogu pozitivno uticati na plod.
Komunikacija s bebom u stomaku
Dugo se nije znalo da beba ima razvijen sluh već u majčinom stomaku. Istraživanja su pokazala da već u 19. nedeljni beba počinje čuti zvukove, a krajem 6. meseca, kad se završava razvoj uha, čuje sve što se oko nje događa. Tada već poznaje zvuk majčinog srca, osluškuje zvukove probave ili protoka krvi. No, počinje raspoznavati i spoljašnje zvukove.
Za dete je koristan svaki podražaj koji pruža okolina, to su zvukovi majčinog tela (kucanje srca, rad želudca), spoljašnji zvukovi kao što su glasovi ili muzika, zatim vibracije, njihanje dok se mama kreće, fizički podražaj dodirom stomak. Svi ti podražaji događaju se kroz svakodnevnu aktivnost majke.
Smatra se kako upravo količina podražaja u zadnjem tromesečju ima velik uticaj na detetov aktivniji boravak u stomaku, brže i lakše prilagođavanje na spoljašnji svet nakon porođaja i brži razvoj nakon rođenja.
Prednosti prenatalne komunikacije za bebe
Mame koje komuniciraju sa svojom bebom pre rođenja, mogu očekivati da im deca budu fiziološki zrelija i naprednija, da se lakše prilagođavaju životu izvan stomaka, te da manje oboljevaju. Te bebe posle porođaja takođe manje plaču, bolje jedu i spavaju, brže razvijaju jezične sposobnosti, a pokazuju i sklonost ka muzici. Trudnice se često pitaju kako zapravo komunicirati s još nerođenim detetom? Odgovor glasi: pevajte bebi, pričajte s njom, slušajte svoju omiljenu veselu ili smirujuću muziku i tako odaberite zvuk bebine buduće uspavanke.
Postoje teorije kako bebe više vole Mozarta ili klasičnu muziku generalno nego na primer rok muziku. Smatra se da to ima veze sa činjenicom da bebe vrlo dobro reaguju na muziku koja ima ritam poput 72 otkucaja u minuti koliko obično otkucava majčino srce. Brža muzika bebe čini nervoznima.
Za bebu je posebno iskustvo ritam majčinog hoda i ritam njenog srca. Beba oseti kada je mama uznemirena i kada hoda jer je to ljuljuškanje kasnije u životu jedan od načina koji bebu najviše umiruje. Najvernija kopija ljuljanja u majčinoj utrobi je kolevka.
Mama, tu sam
Od šestog mjeseca beba putem hormona deli s majkom emocije povezane s određenim stanjima. Kada je majka pod stresom, plod je aktivniji. Ako je duže izložena stresu, aktivnost bebe može biti i deset puta veća od normalne. Dakle, osim zdrave hrane, na koju se u velikoj meri obraća pažnja tokom trudnoće, buduće mame moraju biti svesne da i svojim mislima utiču na još nerođeno dete.
Majčini osećaji i raspoloženja su, osim s hormonima, povezana i s neurotransmiterima, koji kroz krvotok i posteljicu dospevaju do mozga fetusa. Neurotransmiteri utiču na krvne žile, pa stres može u tom slučaju uzrokovati slabiji protok hranjivih tvari koje preko krvi dospijevaju do posteljice. Neurotransmiteri direktno uteču na mozak ploda, a samim tim i na njegovo raspoloženje, koje se preko njih prenosi sa majke na bebu.
Sa svojom trudnoćom žene se obično saživljavaju u prvom tromesečju toga novog stanja. U drugom se tromesečju trudnoće razvija svest kod žene da je njeno dete nešto posebno, a tome pridonose osećaji koje izazivaju pokreti bebe. Treće se tromesečje trudnoće može smatrati razdobljem konkretnih priprema za prihvatanje deteta i njegovo rođenje.
foto: Guía Infantil, imgrum.org
