Vrste terapije matičnim ćelijama
Postoje dve vrste lečenja matičnim ćelijama: autologno (sopstvenim ćelijama) i alogeneično (ćelijama doborovoljnog davaoca). Prednost autolognog nad alogeneičnim lečenjem i terapijom je u tome što u slučaju određenog broja oboljenja telo obolelog može da odbaci tuđe matične ćelije. Proces prikupljanja matičnih ćelija je potpuno bezbolan i bezopasan jer se matične ćelije uzimaju odmah po rođenju deteta, (dakle, posle presecanja pupčane vrpce), iz dela pupčane vrpce koja je vezana za placentu, a traje nepun minut.
Lek za četiri generacije
Naučnici su utvrdili da čak četiri generacije iz jedne porodice mogu da se leče matičnim ćelijama novorođenčeta.
Čak i majka, ukoliko oboli, može da se kasnije u životu leči ovim ćelijama.
U većini slučajeva uzimanje matičnih ćelija je uspešno. U nekim situacijama količina krvi uzete posle porođaja je suviše mala. To se najčešće dešava kod porođaja carskim rezom. Pogrešno je mišljenje da je to slučaj i kod rađanja blizanaca, što često buni roditelje. Iz kompanije Beo Stem Cell tvrde da krvi ima dovoljno, ali s obzirom da je podeljena izmedju dve bebe, preporucuje se uzimanje od oba deteta. U tom slucaju roditelji ostvaruju 50% popusta za drugu bebu.
Obavezne analize
Tokom same trudnoće rade se testovi krvi kako bi se utvrdilo da li postoje infekcije virusima, na primer, hepatitisom B i C, sifilisom, HIV-om i CMV IGM.
Po rođenju bebe, nakon prikupljanja matičnih ćelija iz pupčane vrpce, te ćelije se takođe podvrgavaju različitim analizama u laboratoriji.
Naime, utvrđuje se da li postoji mogućnost bakterijske kontaminacije i isključuje se prisustvo klica, virusnih i gljivičnih infekcija. Nakon ovih analiza, testira se vitalnost ćelija i tek nakon toga ćelije se zamrzavaju. Ove ćelije se čuvaju u kriogenim uslovima, to jest na minus 196 stepeni Celzijusa u gasovitoj fazi tečnog azota. Ovako sačuvane mogu da traju večno.
U skoroj budućnosti ljudima više neće biti potrebni donori organa, jer će naučnici moći da rekonstruišu organe, što će olakšati transplantacije, i operacije učiniti bezbednijim. U Moskvi je otvorena prva laboratorija bioprintinga - 3D štampanja organa i tkiva.
Donorske organe će zameniti organi koji su uzgojeni od matičnih ćelija pacijenta. Oni se lakše adaptiraju u organizmu i ne izazivaju odbacivanje organa. Takav organ od „rođenih“ ćelija pacijenta biće u potpunosti biološki kompatibilan sa njegovim organizmom, za razliku od donorskih organa koje organizam često odbacuje.
Kome se preporučuje ostavljanje matičnih ćelija?
Lekari preporučuju čuvanje matičnih ćelija ukoliko u porodici postoje sledeće bolesti ili rizici:
-ukoliko je prisutna porodična istorija raka, oboljenja krvi ili bilo kojih drugih bolesti koje su izlečive matičnim ćelijama
-kod parova različitih rasa ili različitog etničkog porekla zbog nemogućnosti pronalaženja kompatibilnog davaoca
-kod trudnoća nakon veštačke oplodnje
Koja se oboljenja leče?
Uz pomoć matičnih ćelija sada je moguće izlečiti više od 75 teških i donedavno neizlečivih bolesti. Među bolestima koje se leče su maligna oboljenja, pre svega leukemija, zatim poremećaji krvi, urođeni poremećaji i poremećaji imuniteta.
Hronologija razvoja
1908. Ruski histolog Aleksandar Maksimov prvi put koristi izraz „matična ćelija"
1963. Mekaloh i Til dokazuju postojanje matičnih ćelija kod miševa
1978. Otkrivene ljudske matične ćelije u pupčanoj vrpci
2001. Klonirani prvi ljudski embrioni u najranijoj fazi razvoja (grupa od šest ćelija) radi stvaranja embrionskih matičnih ćelija
2005. Paralizovanim pacovima delimično vraćena mogućnost hoda pomoću terapije humanim matičnim ćelijama
2008. Stvorena prva embrionska matična ćelija bez uništenja embriona
2010. Prvo humano kliničko ispitivanje terapije embrionskim matičnim ćelijama
2011. Izraelski naučnik Inbar Fridrih Ben-Nun razvio metodu za stvaranje matičnih ćelija koje pripadaju ugroženim životinjskim vrstama
Reč crkve
Uslovna podrška Vatikana
Svoje mišljenje o terapiji matičnim ćelijama dao je i Vatikan, koji ni danas ne zazire od arbitraža u stvarima nauke. U jesen 2011. Sveta stolica organizovala je skup na kome su se okupili stručnjaci za istraživanja vezana za zrele matične ćelije. Vatikan je najviše zanimalo da li terapija matičnim ćelijama garantuje poštovanje života. Učesnici konferencije došli su do zaključka da je terapija zrelim matičnim ćelijama prihvatljiva za veru, dok to nije slučaj i sa terapijom embrionalnim matičnim ćelijama:
„Regenerativna medicina, koja nosi obećanje obnove organa oštećenih bolešću ili dugim životom, jedna je od najvažnijih oblasti savremene medicine. Međutim, ona sa sobom nosi i etičke dileme kada su u pitanju ćelije dobijene iz ljudskog embriona po cenu njegovog uništenja", navedeno je u saopštenju Svete stolice.
.jpg)
Ciklus tekstova o matičnim ćelijama