Kakva muzika popravlja raspoloženje?
Ako ste posle neke teške životne situacije ikada u samoći slušali balade, to nije zbog toga što ste “slabić”. Naprotiv; podsvesno ste to činili kako biste se osećali srećnije, tvrde japanski istraživači.
Prema studiji, ma koliko to čudno zvučalo, slušanje sporih ritmova onda kada ste tužni zapravo može izazvati pozitivne emocije. Istraživači Univerziteta u Tokiju tvrde da je to zato što tužna muzika podseća ljude na romantične filmove ili situacije iz života kada su bili srećni. Otkriće bi trebalo da objasni zašto ljudi uživaju u baladama, kaže Ai Kavakami koji je sa kolegama iz RIKEN Instituta za proučavanje mozga sprovodio istraživanje.
Kavakami je pitao 44 volontera, od kojih su neki bili profesionalni muzičari, da preslušaju dva muzička dela koja se smatraju “tužnim” i jedno “veselo”. Svaki učesnik trebalo je da oceni svoje emocionalno stanje u odnosu na muziku. Tužni muzički komadi bili su Glinkin La Separation u F molu i Blumenfildov Etude Sur Mer u G molu. Veselo delo je Granadosov Allegro de Concierto u G duru. Za razliku od tuge u svakodnevnom životu, tuga koju slušaoci iskuse kroz umetnost zapravo izaziva osećaj prijatnosti, verovatno zato što ne predstavlja pretnju, objašnjavaju naučnici. Naime, učesnici su ocenili da su komadi u F i G molu mnogo tužniji i depresivniji nego što su oni sami.
“Generalno, tužna muzika izaziva tugu u slušaocima, a tuga se smatra neprijatnom emocijom. Međutim, ako muzika zaista izaziva neprijatnost, mi je ne bismo slušali”, kažu istraživači u izveštaju.
Zaključci japanskih naučnika su u suprotnosti sa ranijim istraživanjima koja su pokazala da ljudi slušaju veselu muziku kako bi popravili raspoloženje. Do tog otkrića došli su naučnici Univerziteta u Misuriju i istakli da “isceljujući” efekti muzike deluju samo ako osoba svesno pokušava da se oraspoloži slušanjem muzike. Takođe, oni su otkrili da traženje pozitivnih emocija kroz slušanje muzike poboljšava zdravlje ljudi, kao i njihovo zadovoljstvo ljubavnim životom.
