Naše iskustvo
Crvenilo oko usana bila je Lenkina reakcija kada je prvi put probala mlečnu kašicu. Bila je stara 6 meseci, imala je i ekcem, tako da sam morala sutradan jos jednom da probam sa istom hranom da se uverim da je odreagovala na nešto. Ali, na šta, nisam znala. Do tada je samo sisala i probala voćne kašice, i sve je bilo u redu.
Tog oktobra krece agonija za nas roditelje i nju malenu koja nije smela da proba ni jogurt, ni sir, ni kiselo mleko, ništa što u sebi ima protein kravljeg mleka. Odlazimo u Tiršovu, radimo test intolerancije na hranu na Torlaku i dobijamo odgovor: “Odlično, nije alergična na laktozu, već na proteine kravljeg mleka.” Na naše pitanje, šta uopšte tu može biti dobro, rekoše nam da je u pitanju to što nema jake reakcije i da će to proći u jednom momentu. Naravno, bacamo se na brojnu litaraturu. Kakva je to majka ako, kad naleti na problem ne procita bar 100 stranica na internetu, ne prikupi što više informacija, kako bi uspela da prevari bolest?
I dobro, uhvatismo ritam. Dete sisa, odlično napreduje, ali zna da mnogo toga ne sme da jede, da se mama svaki put kad ode u prodavnicu ponaša kao da je u biblioteci.
Moje razočarenje u stvari nije to što je baš našu ćerku morala da zadesi ta alergija, već što tri dana ležimo nas dve u Tiršovoj dok je oni kao bajagi testiraju. Lekare moram da vučem za rukav da mi daju informaciju. Da ne pominjem da non stop neko ulazi(sestre, specijalizanti, lekari na početku i kraju svoje smene), zadovoljava formu-meri temperaturu, pita me nešto, ali odgovor retko ko sluša. Na svaka tri sata dobijamo određenu dozu mleka u špricu. Dete naravno da neće da proba i ja mu silom ubacujem mleko, ali to ne ide lako. Povremeno tražim pomoć sestara,…
I to nije toliko strašno, bar ne sada u momentu kada ovo pišem. Najgore od svega je što uočavam da na toj plastičnoj boci piše da je u pitanju neka posebna formula, a ne regularno mleko, jer za onu decu koja ne sisaju, a imaju problem sa proteinima kravljeg mleka naravno da ima adekvatne zamene. Lenka nije ni jednom u ta tri dana odreagovala na to mleko koje su joj davali. Pri izlasku iz bolnice ispratio nas je naš lekar i rekao da je sve u redu, da nije alergična više i da možemo da koristimo mleko i mlečne proizvode.
Isti taj dan onako srećna odlazim sa detetom kući i posle par sati ustanovljavam da je ona i dalje alergična, da se ništa nije promenilo. Zovem prijatelje pedijatre kojima nije jasno zašto se u Tiršovoj i dalje deca testiraju tim posebnim formulama, a ne pravim mlekom. Čekam jutro da se izvičem na nekoga, ali, naravno teško je putem telefona doći do lekara. Posle dan, dva uspevam (tada više nisam bila toliko ljuta), i on kao ne može da veruje, kaže da će da se konslutuje, da će mi se javiti. Naravno, ništa od toga se nije desilo. Ja onako ljuta što smo gubile vreme u bolnici, što nikoga nije briga za moje dete, odlučujem da, u ovom slučaju, batalim lekare i razne institucije i sama jednom u mesec i po dana odradim testiranje. Aerius je uvek uz mene, dete nema burne reakcije, pa polako.
I tako, osvanuo je jedan Novembarski sunčan dan. Osamnaestomesečna Lenka je probala kiselo mleko i reakcija je izostala. U kući sreća, počevši od baba koje su teško doživele njenu alergiju, i svaki put isplakale kad smo mi nešto slasno jeli, a ona nije smela da proba.
I da onim roditeljima koji se sada susreću sa istim problemom zasladim ovaj tekst na kraju. Posle par dana naše dete je probalo čuvenu Kinder čokoladu( do tada je samo smela Medeno srce i čokoladu za kuvanje ). Njenoj sreći nije bilo kraja. Samo je govorila “Mama, daj ‘ladu! Daj ‘ladu, mama!”.
Ona sada obožava sve mlečne proizvode, odlično napreduje, i uživa u svom detinjstvu. A mi roditelji? Mi uživamo u njoj i nadamo se da ona neće morati da preživljava sličnu situaciju sa svojim detetom.
Foto:jagoda-kondratiuk-unsplash
