Svako deseto dete u Srbiji uzrasta od sedam do 14 godina ima problem sa vidom, pokazuju istraživanja, a procenjuje se da će ih u budućnosti biti još više. Zato nam prim. dr Ljiljana Kovač, oftalmolog otkriva kako da deci sačuvate vid, kako da prepoznate da vaš mališan ne vidi, kao i sa koliko godina treba prvi put da ga odvedete na pregled kod oftalmologa.
Televizor deca treba da gledaju na udaljenosti od 2 m, a kompjuter na udaljenosti 45–70 cm kako ne bi naprezala oči
Danas deca sve manje vremena provode napolju igrajući se, a sve više pred kompjuterom, televizorom ili tabletom i zato sve više njih ima problem sa vidom.
– Porast miopije, kako se stručno zove kratkovidost, u svetu ima epidemijske razmere. Najgore je što miopija nastupa sve ranije i sa sve većom jačinom. Na primer, u jugoistočnoj Aziji čak oko 80 odsto mladih ima miopiju, u zapadnim zemljama oko 40 odsto njih, dok kod nas ne postoji precizan podatak o broju mladih koji ne vide na daljinu – otkriva prim. dr Ljiljana Kovač, oftalmolog i medicinski direktor Centra za vid „Vizija“.
Ona kaže da višesatno sedenje ispred monitora kompjutera izaziva stres očiju jer računar zahteva od deteta da se fokusira i napreže oči mnogo više nego kad obavlja neku drugu radnju. Inače, deca su podložnija razvoju miopije od odraslih jer fina motorika mladih očiju nije dovoljno dobro razvijena. Dete je sposobno da savlada stres koji računar vrši na sistem vida tek onda kad taj sistem sazri.
– Kratkovidi ljudi lako se prepoznaju. Zato što loše vide na daljinu, upadljivo žmire i čkilje. Zato ako primetite da vaše dete čkilji, odvedite ga na detaljan oftalmološki pregled. Inače, u četvrtoj godini i pre polaska u školu svako dete bi trebalo da ima kompletan oftalmološki pregled, koji uključuje testiranje vida i na blizinu i na daljinu – savetuje dr Kovač i dodaje da svaka kratkovidost, čak i minimalna, zahteva korekciju.
Najvažnije je da deci ograničite vreme koje mogu da provedu pred kompjuterom ili televizorom i da ih naučite da se pridržavaju pravila „20– 20–20“. To znači da nakon 20 minuta gledanja u ekran treba da naprave pauzu od 20 sekundi i da gledaju bar 20 stopa (u našem slučaju šest metara) u daljinu.
Sedenje u kući kvari vid
Za porast broja kratkovide dece nisu samo krivi kompjuteri i ostali tehnički uređaji jer i manjak dnevne svetlosti, pokazala su pojedina istraživanja, takođe izaziva miopiju. Izlaganje sunčevim zracima podstiče lučenje dopamina, koji ograničava porast kratkovidosti, što znači da decu i zbog vida treba podsticati da što više vremena provode napolju.
– Sa stanovišta životnog doba i razvoja miopije možemo da razlikujemo školsku i progresivnu kratkovidost. Ova prva javlja se u školskom uzrastu i svoj vrhunac dostiže najkasnije do 21. godine života, a u nju se svrstavaju dioptrije niže od minus šest. Ona posebno raste za vreme puberteta zbog pojačanog rada hormona –ukazuje dr Kovač
.
Sa druge strane, visoka ili progresivna kratkovidost je nasledna, dioptrija raste tokom celog života i može doći i do minus 30. Pacijenti koji imaju ovaj oblik miopije radije nose kontaktna sočiva jer im ona omogućavaju bolji vid i veći komfor. Takođe, postoji i pseudomipija ili lažna kratkovidost koja nastaje usled spazma mišića oka prilikom višesatnog gledanja u ekrane ili pogrešno korigovane dalekovidosti.
Izvor: Zena.rs
NAOČARE ILI SOČIVA?
Deca, posebno tinejdžeri, ne vole da nose naočare, pa su za njih idealna kontaktna sočiva.
– Za razliku od naočara, sočiva daju bolju vidnu oštrinu, široko vidno polje i neometan periferni vid. Takođe omogućavaju bavljenje sportom i nenametljivu korekciju kratkovidosti, što je deci jako važno jer nošenje naočara često doživljavaju kao hendikep zbog okoline i drugara – ističe dr Kovač.
foto: yumama, PharmaMedica, bigpopust
