Pre dve nedelje društvene mreže preplavile su fotografije miliona pčela koje su uginule usled trovanja sredstvima za zaštitu biljaka. Jedan pčelar je čitavoj javnosti, pa i nadležnima, postavio pitanje „Znamo li kako i čime se prska voće? Znamo li kakve otrove koriste voćari? Znamo li kakovo voće jedu naša deca? Ako su pesticidi i herbicidi kojima je ono prskanu u stanju da pobiju sve pčele, oni sigurno nisu lekoviti i dobri za zdravlje naše dece“.
Zaista... Kakvo voće dajemo deci?
Iako će svaki pedijatar i svaki nutricionista preporučiti roditeljima da u ishranu dece uvedu što više svežeg voća i povrća, zaboravlja se da su te namirnice često pune raznih otrova jer Fitosanitarna inspekcija Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, ali i ostale nadležne institucije očigledno ne sprovode stroge kontrole. A voćari? Oni, kažu upućeni, voće i povrće za sopstvene potrebe uzgajaju skoro bez štetnih hemikalija, dok ih u zasadima za prodaju koriste preko svake mere.
Švedski naučnici dokazali su da se insekticidi, fungicidi i regulatori rasta biljaka mogu nakupiti u telima dece i odraslih, ali da, na sreću, nivo tiksina u organizmu može da opadne na nulu ako se dve nedelje ne unosi hrana zagađena hemikalijama. Sve one, ako se ne koriste u skladu sa uputstvima proizvođača, loše utiču na zdravlje mozga i povećavaju rizik od raka, posebno kod dece jer je njihov organizam nedovoljno razvijen, a telesna težina manje nego kod odraslih.
Da biste smanjili rizik, trudite se da voće i povrće kupujete od poznatih i pouzdanih dobavljača, a posebnu pažnju posvetite njegovom temeljnom pranju kako biste isprali makar deo štetnih hemikalija. Ne zanemarujte ovo upozorenje, posebno kada je reč o jagodama koje su upravo stigle jer su neke od njih prskane sa čak 17 različitih vrsta pesticida.
Osim jagoda, najviše se, kažu upućeni, prskaju jabuke, breskve i nektarine, grožđe, trešnje, paradajz, krastavci i paprike.
Istraživanja su pokazala da se do 80 odsto pesticida može sprati samo hladnom vodom, ako se voće i povrće najmanje 30 sekundi trlja rukama ispod jakog mlaza. Umesto toga, voće ili povrće možete da potopite na pola sata u rastvor koji ste napravili od litra tople vode i tri kašike soli i da ga potom isperete pod mlazom hladne vode. Slično dejstvo ima i rastvor vode i sirćeta u razmeri 2:1 u kojem voće i povrće može da stoji do sat vremena, ali to ne važi za jagode koje mogu da se peru samo pod mlazom vode.
Foto: thekiddsplace.com, karmanelsonfitness.com, modernfarmer.com, sepalika.com
