Na izbor namirnica koje koristimo u ishrani utiču brojni faktori, kao što su pol, uzrast, fizička (ne)aktivnost, zdravstveno stanje, ali i godišnje doba, kao klimatski uslovi. U letnjem periodu, za koji su karakteristične visoke dnevne temperature, organizam nema potrebu za velikim energetskim unosom, s obzirom da se deo unete hrane troši za stvaranje toplote, već na prvom mestu za odgovarajućim unosom tečnosti. Ovo pravilo važi za sve osobe, a posebno za decu.
Kada je upitanju izbor namirnica, stručnjaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ savetuju pojačan unos svežeg povrća, grilovanog ili onog koje je skuvano na pari ili u vodi, kao i svežeg voća. Od mlečnih proizvoda preporučuju se mladi sir, jogurt i obrano mleko, dok jake sireve, kajmak i maslac treba izbegavati zbog velikog procenta masnoće.
Unos mesa treba smanjiti, ali piletinu i ribu ne treba izbegavati, za razliku od suhomesnatih proizvoda. Prženu i pohovanu hranu, i pekarske proizvode valja eliminisati iz jelovnika, a unos žitarica svesti na manje količine.
I tokom leta ishrana treba da je redovna, što podrazumeva određen ritam obroka u toku dana. Često preko dana zbog velikih vrućina deca dobijaju da jedu, da bi u večernjim satima pojela jedan obilan obrok, što nije dobro za naš organizam. Sladoledi su OK, ali samo ako se njima zamenjuje jedna užina i ako se biraju oni sa manje kalorija.
Foto: beyondorganicbaby.com, tricae.com.br
