Većina dece je čitavog leta jela sladolede, voćne kupove, girose i hamburgere, naročito dok ste bili na odmoru, a žeđ su gasili sokovima umesto vodom. Zbog velikih vrućina čitave dane su provodila u zatvorenom, uz telefone, računare i televizore, krateći vreme grickalicama, pa im se fizička aktivnost svela na ono malo plivanja ako ste ih vodili na more, bazen ili neku lokalnu plažu, pa sad dolazi na red čuveno pitanje zašto su nam deca sve tromija i sve gojaznija.
Za gojaznost kod dece krivi su roditelji
I u slučaju fizičke neaktivnosti i loše ishrane, krivi su prvenstveno roditelji. Deca čije mame ili tate, a naročito ako su u pitanju oboje, imaju prekomernu težinu često pate od viška kilograma, što zbog loših prehrambenih navika u porodici, što zbog genetske predispozicije. Sledeća dva uzročnika gojaznosti, manjak sna i preskakanje doručka, najčešće se javljaju u pred pubertet i u tinejdžerskom dobu, kada sa decom nije lako izaći na kraj, a najteže je izboriti se s njima tokom školske godine.
Novac namenjen doručku može loše da utiče na gojaznost kod dece
-Ujutro se teško bude, sporo se spremaju i nemaju vremena da doručjuju. Ako im date novac, sigurno će jesti nešto iz pekare što je po liniju podjednako štetno kao i preskakanje prvog obroka – kaže nutricionistkinja Marija Prćić i savetuju da dete umesto rol-viršle, bureka ili kroasana pojede jaje, kačamak s mlekom ili sirom, mafin od integralnog brašna.
Kasno odlaženje u krevet utiče na gojaznost kod dece
Istraživanja su pokazala i da kasno odlaženje u krevet i manjak sna utiču na povećanje težine tako što pojačavaju apetit i usporavaju metabolizam, zbog čega deci treba zabraniti da ostaju budna do kasno uveče. To podrazumeva i ugašen televizor, isključen mobilni telefon i računar, jer uz ove uređaje nema spavanja. A za dan bi trebalo da važi pravilo - ne jede se ispred televizora i sa telefonom u rukama.
Gojaznost kod dece, estetski i zdravstveni problem
– Gojaznost nije samo estetski problem i ne rešava se sam od sebe. S viškom kilograma se treba boriti prvenstveno iz zdravstvenih razloga, jer može da uzrokuje mnoga oboljenja, ali i zbog psihičke stabilnosti deteta. Ukoliko nije zadovoljno svojim izgledom, naročito u pubertetu, ili ako mu se vršnjaci rugaju, počeće da pati, da se povlači u sebe i, što je najgore, da traži utehu u hrani. Zato im pomozite da se izbore s problemom pre nego što uzme maha – poručuje nutricionistkinja Marija Prćić.
Foto: stocksnap-pixabay,yousafbhutta-pixabay