U moru nedaća koje mogu da nas zadese svakog dana, a koje bi zaista bilo najbolje izbeći, nalaze se i bliski susreti s krpeljima. To su oni susreti koji se završavaju našom sinergijom, odnosno njihovom rilicom ukopanom u našu kožu i sisanjem naše krvi. Svi znamo da je ujed krpelja opasan, jer nosi rizik od lajmske bolesti, ali nismo znali da može da bude veoma skup, naročito ako poslušamo lekare koji poručuju da ih ne vadimo sami.
A kako to izgleda kada u Beogradu krenete da tražite stručnu, lekarsku pomoć, na Tviteru je lepo objasnio neko ko se potpisuje kao Sophie.
Danas sam vadila svog prvog krpelja, nadam se i poslednjeg. Saznala sam:
1. U domu zdravlja koji je zadužen za ovu vrstu intervencija neće/ne mogu/ne znaju da ga izvade.
2. VMA više ne prima civilne osiguranike.
3. Infektivna klinika, koja se time bavila, ima preča posla, što je razumljivo.
4. Na Klinici za kožne bolesti Kliničkog centra Srbije stoji natpis da se time ne bave, jer nije hitno.
Ovo je slika sa šaltera.
5. Privatno pregled i vađenje krpelja koštaju od 5.000 do 6.000, za svakog dodatnog još 3.000
6. Ispitivanje izvađenog krpelja je od 4.500 do 5.000 din u privatnim laboratorijama. Cena je za jednog krpelja.
7. Do pre par nedelja analiza krpelja na VMA koštala je 1.400, a pregled i vađenje još dodatnih 1.400. Sad to nije opcija, je l’ te za obične osiguranike.
8. Na Klinici za kožne bolesti KCS kažu da Veterinarski fakulet radi ispitivanje krpelja za oko 1.000 dinara ili čak i manje.
A sad HIT priče:
9. Na Veterinarskom fakuletu kažu da oni JEDINI u zemlji rade ovakva ispitivanja krpelja i to za sve laboratorije ALI je (ne znam od kad) odlučeno da rade SAMO sa PRIVTNIM laboratorijama, ništa za privatna lica, odnosno građane.
* Da podsetim: privatne laboratorije to naplaćuju 4.500-5.000 dinara.
10. Neke privatne laboratorije šalju krpelje na analizu u Nemačku, jer ova ovde nije pouzdana.
11. Od svakog doktora s kojim sam pričala, dobila sam drugačiju informaciju o tome šta da radim. Od toga da ga ne diram sama, do mladog droktora koji me je upitio na uputstvo za vađenje sa interneta.
Epilog:
Izmolila da mi ga ipak izvade na Klinici za kožne bolesti KCS. Negodovali, ali su mi izašli u susret. Dobila sam ga u malom kontejneru, ako želim da ga analiziram dalje. Dobila sam i instrukcije kako da pratim da li sam zaražena i koje analize da uradim za 4-6 nedelja.
Inače, nisu imali odgovarajuću pincetu, jer je jedna polomljena, a drugu je neko odneo negde, ali su se snašli.
Gorepomenuti mladi droktor, ljubazno jedno biće, na kraju me je pozdravio rečima: „Sad ste videli kako se pravilno vadi krpelj, možete to i sami, samo nemojte da ga čupate“.
I da, niko od zdravstvenih radnika s kojima sam danas došla u kontakt, nije nosio rukavice i masku. Retki pacijenti po čekaonicama jesu. Znam da imamo i veće probleme od ovoga, ali se na malim stvarima najbolje vidi gde smo i koliko nam je loše, koliko su se sistemi raspali.
Nakon ove priče, ne možemo a da se ne zapitamo kako li je u unutrašnjosti, kada je u Beogradu ovakva situacija. Znači li to da krpelje morao da vadimo sami? Ako do toga dođe, OVDE pročitajte kako da ih uklonite, a saznaćete i koju bolest prenose krpelji, koliko ih je zaraženo.
Foto: healthline.com, twitter, hellodoctor.co.za
