Sindrom ADHD definiše se kao poremećaj sa deficitom pažnje i nemirom, a ima ga od tri do pet odsto mališana školskog uzrasta. Javlja se u ranom detinjstvu i češći je kod dečaka nego kod devojčica, kao i u gradskim sredinama u odnosu na seosku. Uzrok poremećaja je nepoznat, mada se odgovornima smatraju razni oblici minimalnih cerebralnih oštećenja, pshosocijalni faktori i status porodice, kao i genetska predispozicija.
– Stanje deficita pažnje i nemira (ADHD – Attention Deficit/Hyperactivity Disorder, na engleskom) jeste stanje nepažnje sa ili bez hiperaktivnosti i impulsivnosti, sa početkom u detinjstvu. U zavisnosti od pojavnog oblika poremećaja razlikuju se tri podtipa: ADHD nepažljiv tip, ADHD hiperaktivno-impulsivni tip i ADHD kombinovani tip koji je i najčešći. Uopšteno se može reći da se smetnje javljaju u području percepcije, motorike, intelektualnih funkcija, emocija i socijalnih odnosa, mada ispoljavanje poremećaja varira u zavisnosti od uzrasta i razvojnog nivoa – objašnjava Marija Rakić, psiholog.
Jedan od osnovnih motoričkih indikatora jeste detetov nemir, potreba za stalnom aktivnošću i konstantnim pokretom.
– Dete je nespretno, nestabilno, što se može zapaziti po tome kako hoda, kako se oblači i obuva, kako vozi bicikl i kako se igra loptom... Lako se zamara, otežano usvaja higijenske navike, pati od nevoljnog mokrenja i nekontrolisanog pražnjenja creva, često pati od nekontrolisanih tikova i grimasa, otežano se uspavljuje, loše spava....
Od kognitivnih indikatora ADHD-a registruje se kratkotrajna, neselektivna pažnja, što znači da detetu odvlači pažnju svaka sporedna stvar, slika ili zvuk.
– Sposobnost koncentrisanja i fokusiranja na jednu aktivnost je varijabilna i kreće se od 20 minuta u „dobrim danima“ do najviše pet minuta u „lošim danima“. Mišljenje je dezorganizovano, govor se razvija sporije od očekivanog, rečnik je siromašan, prisutnis u agramatizam i izražavanje u skraćenicama – kaže naša sagovornica.
U postavljanju ispravne dijagnoze čiji je krajnji cilj odabir najbolje terapeutske intervencije, neophodan je multidisciplinaran pristup i timska procena roditelja, vaspitača i pedagoga, lekara, psihologa i defektologa.
– Zadatak terapijskih tehnika je da doprinesu razumevanju problema, da pomognu u interakciji deteta sa roditeljima, da unaprede komunikaciju između škole i deteta, da emocionalno rasterete roditelje od njihovih najčešćih osećanja stida i krivice, da kod deteta mobilišu pozitivne resurse ličnosti.
Terapijska sredstva koja se u ovom cilju koriste su medikamenti, dijetetske intervencije, tehnike modelovanja ponašanja kao i integrativne metode u koje se ubraja i homeopatija.
Homeopatski tretman ADHD-a stimuliše organizam na samouravnotežavanje, nema sporedne štetne efekte i ne razvija dugoročnu zavisnost. Prirodni kompleksni nemački preparat „Kindinorm“ može pomoći da dete postane sabranije i pažljivije, poboljša koncentraciju i sposobnost učenja, smanji prekomernu aktivnost. „Kindinorm“ poboljšava sposobnost učenja i koncentraciju, smanjuje hiperaktivnost i impulsivnost, olakšava prilagođavanje deteta na novu sredinu. Odobren je za upotrebu kod dece i adolescenata, prirodnog je sastava, nije antipsihotik ni sedativ), pa samim tim nema sporedne efekte koji su kod njih prisutni.
Promo tekst
Foto: parenting.firstcry.com, stanford.edu
