Sredinom prošle nedelje u medijima i na društvenim mrežama pojavila se vest da je jedna mlada majka nestala dan ranije. Pisalo je koliko je visoka, šta je imala na sebi, gde je mogla da se zaputi, da kod sebe nema ni dokumenta, ni telefon, da je kod kuće ostavila bebu staru samo dvadesetak dana i dete staro dve i po godine. Dan kasnije objavljeno je da je nađen njen leš i da je izvršila samoubistvo vešanjem. I kao što to obično biva, prijatelji, poznanici, komšije i članovi porodice imali su za nju samo reči hvale, naglašavali su da nije bilo ničeg čudnog u njenom ponašanju, da je bila brižna majka. A na koncu su se pojavile i spekulacije da je bolovala od postporođajne depresije.
Da li je tako ili ne, možda se nikada neće saznati, ali je izvesno da će dvoje male dece odrastati bez majke kojoj niko nije pomogao. Možda nisu znali, možda nisu mogli. Možda je krila da je nešto muči, možda su joj govorili da ne preteruje, možda je prolazila kroz ono kroz šta su prošle mnoge porodilje pre nje, a ima ih, sudeći po društvenim mrežama i komentarima na portalima, više nego što bi se reklo na prvi pogled.
Evo nekih od njih koje smo našli na Tviteru.
@DreamMaker_ka
Tužno je pročitati da je jedna mlada žena pored svih ljudi oko sebe, uspavala svoju decu, izašla i obesila se… šta god da je razlog. Koliko je tužno da danas, kada bi trebalo da smo odmakli u saznanjima, imamo gomilu zatucanih muževa, svekrva, majki, komšija, strini, ujni koji „ohrabruju“ rečima:
„Proći će te, sad je tako, proći će!“
Šta je tako? Umor? Bolne dojke? Plač? Nenaspavnost? Bolna rana? I kako će proći ako porodilju pritiskaju suicidne misli i strahovi koje nema kome da kaže jer je već u startu sasečena sa „sve je to normalno za porodilju“.
Šta ako porodilja uopšte nije u stanju da iskaže šta oseća? Ko će da joj pomogne?Da neće možda oni koji su je sveli na dojke, na mleko, na „tako je i meni bilo“, na razmaženost, na „idem ja na posao, cimni ako nešto treba“.
A treba! I te kako treba.
Na prvom mestu, potrebno je razumevanje stanja u kom se nakon porođaja nalazi, a zatim i poznavanje postporođajne depresije u koju žena može da upadne da bi joj se moglo na vreme pomoći. Nije retkost da porođenu ženu malo ko razume, i kad nije u postporođajnoj depresiji. Od nje se očekuje toliko toga, a tako se malo shvata kako joj je zaista.
@Sladjalica
Tuga ogromna. A upravo to, moramo se svi edukovati. Kad sam se ja tadašnjem mužu požalila posle porođaja na umor i strah da ne padnem u depresiju dobila sam „E, ti moraš da se trgneš, ne mogu sad i o tebi da mislim“.
Mnogo mi je žao ove žene.
@DreamMaker_ka
Većina će i odgovoriti tako. Svaka čast izuzecima. To sve ide i iz kuće i vaspitanja tih muškaraca. Ako im je otac bio takav, drven, neće ni oni biti bolji. Jer nisu imali odakle da vide i nauče.
@Sladjalica
Nažalost, još uvek je psihičko zdravlje tabu tema na Balkanu.
@DreamMaker_ka
Mora, naprosto mora da se priča o tome. Da se ljudi edukuju.
@Majato7
Zatucani smo mnogo.
@DreamMaker_ka
Nažalost jesmo. Al baš zato mora stalno da se priča o tome.
@Ap0qal1pto
Jako strašno, ali baš jako. Žao mi je dece, ostali su bez majke.
@DreamMaker_ka
Oni su najviše oštećeni, nažalost.
@KokoKojic
Kakva tuga.
@DreamMaker_ka
Ogromna.
Baš tako... Ogromna je tuga ostati bez supruge, još veća ostati bez majke. Uzrok ne znamo i nije na nama da se time bavimo, ali to ne znači da ne treba govoriti o postporođajnoj depresiji, o tome kako je prepoznati, kako pomoći.
O tome ćemo sutra. Čitajte nas.
Foto: mdedge.com, simplemost.com
