Osnovno pravilo za kiselo-baznu ravnotežu poznato je kao pravilo 80:20. To znači da unosimo 80 odsto namirnica koje stvaraju baznu sredinu, i 20 odsto namirnica koje stvaraju kiselost
Ako pažljivo planirate jelovnik i pravilno kombinujete namirnice, možete uspostaviti kiselo-baznu ravnotežu u organizmu.
Kiselo-bazna vrednost (PH) određuje se se skalom od 0 (najkiselija) do 14 (najbaznija). Idealna za ljudski organizam jeste blago bazna sredina, tačnije – od 7,35 do 7,45.
Održavanje PH ravnoteže veoma je važno za dobro zdravlje i pravilno funkcionisanje organizma. Stanje disbalansa može imati za posledicu brojne zdravstvene probleme, kako telesne tako i mentalne. Uravnotežena PH okolina organizmu omogućava da se bori protiv različitih bolesti, dok acidoza, stanje preterane kiselosti, češći i ozbiljniji oblik disbalansa, organizam dovodi u ozbiljno stanje te narušava sve njegove sisteme.
Organizam, kada se nađe u stanju acidoze, u svrhu neutralizovanja prevelikih količina kiseline, koristi alkalne rezerve dovodeći se pritom u stanje slabosti.
Najefikasniji način za praćenje stanja i održavanje kiselo-bazne ravnoteže jeste poznavanje PH vrednosti hrane koju jedemo. Osnovno pravilo kojeg treba da se pridržavamo, poznato je kao pravilo 80:20. To znači da treba da unosimo 80 odsto namirnica koje stvaraju baznu sredinu, i 20 odsto namirnica koje stvaraju kiselost. Važno je napomenuti da se kuvanjem, zamrzavanjem i konzervisanjem smanjuje baznost namirnica, pa je poželjno da nam ishrana bude bazirana na 75 odsto sirove i 25 odsto termički obrađene hrane.
Namirnice koje stvaraju izrazito baznu reakciju: morske alge, limun, celer, urme, grožđe, smokve, dinja, lubenica, paprika, papaja, biljni čajevi, voda.
Namirnice koje čine organizam srednje baznim: sveže voće (osim brusnice i borovnice), i skoro sve vrste svežeg povrća, potom krompir (jede se sa ljuskom), rogač, pasulj, bademi, klice lucerke, jabukovo sirće, med, začinsko bilje (lovorov list, majoran, vlašac, kim, đumbir, bosiljak...).
Blago bazne namirnice: integralni pirinač, tofu (sir od soje), tempeh (sojino „meso“), tamari (soja sos), sojino mleko, proso, heljda, kesten, masline, maslinovo ulje, sveže kozje mleko, morska so
Blago kisele namirnice: jaja, crveni pasulj, bundevino seme, susamovo seme, ječam, ječmeni slad, puter
Srednje kisele namirnice: integralne žitarice i testenina od njih, peciva od integralnog brašna, mekinje, sočivo, leblebije (naut), koštunjavo voće (osim badema), raž, ovas, oljušten krompir, sirevi, riba, mleko, kečap, borovnica, šljive, senf, kokice (posoljene), suve šljive
Namirnice koje stvaraju izrazito kiselu reakciju: sva industrijski proizvedena hrana, beli hleb, peciva i kolači od belog brašna, rafinisane žitarice (na primer, beli pirinač), kikiriki, čokolada, kafa, alkohol, gazirana bezalkoholna pića, zaslađeni voćni sokovi, veštački zaslađivači, sve vrste mesa, riba, brusnice, voćni jogurt, sladoled, džemovi, industrijska turšija, plodovi mora, šećer, rafinisana so, vinsko sirće.
Kako da uspostavimo acidobaznu ravnotežu?
Da bi se uspostavila kiselo-bazna ravnoteža, potrebno je jesti što više svežeg voća, minimum pola sata pre jela, i povrća, piti dosta vode (dvadesetak minuta pre jela, a ne tokom i nakon obroka), odnosno u najvećoj meri konzumirati namirnice biljnog porekla.
Meso i ribu jesti bez hleba, krompira i pirinča, obavezno uz veliku porciju sveže sezonske salate.
Salate začinjavati samo limunom i maslinovim uljem.
Žitarice kombinovati sa medom, rogačem, bademima, cimetom, susamom i drugim semenkama. Izbegavati pšenični hleb, a što češće jesti proso i kinou.
Začinjavati jela začinskim biljem (dodaje se na kraju pripreme).
Hranu što manje termički obrađivati, ne koristiti industrijsku hranu. Praviti pauze od tri-četiri sata između obroka, piti biljne čajeve. Važno je istaći i to da se dužim žvakanjem povećava baznost hrane, kao i da jedenje u miru i tišini, posebno uz molitvu, smanjuje kiselost hrane i organizma u celini.
Preporučuje se i redovno upražnjavanje fizičkih aktivnosti umerenog i srednjeg intenziteta, jer preterivanje u vežbanju može da dovede do stvaranja mlečne kiseline, koja takođe povećava kiselost organizma.
Posledice prevelike kiselosti ( acidoza )
* oštećenja srca i krvnih sudova, uključujući ( sužavanje ) krvnih sudova i smanjenje kiseonika
* povećanje telesne težine
* gojenje i dijabetes
* probleme sa bešikom i bubrezima
* slabljenje imunološkog sistema
* nakupljanje otrova
* prerano starenje
* osteoporozu
* upalu zglobova i mišića
* hronični umor
* ekcem
6 NAJBAZNIJIH BILJNIH ČAJEVA
Čaj od nane
Veoma bazan, vrlo ukusan i vrlo, vrlo dobar za varenje. Osvežavajući je, prirodan, bez kofeina i apsolutno preporučljiv za jačanje imuno-biološkog sistema, olakšavanja disanja, mučnine i gorušice.
Čaj od đumbira
I ovaj „nestašni dečko“ među čajevima je dobar za varenje i gorušicu ali je, takođe, veoma dobar za cirkulaciju, prehladu, grip, stres i glavobolju.
Čaj od ruzmarina
Mediteranskog porekla, ruzmarin je savršeno bogat antioksidansima. Pošto veoma lako raste, možete imati svoj sopstveni grm ruzmarina! Veoma je bogat vitaminima A, B1, B2, B3, B6, B12, C, D, E i K.
Čaj od lavande
Svakako jedan od najmirisnijih i najdelotvornijih kod opuštanja – uklanja nesanicu, anksioznost i stres i smiruje posle napornog dana. Kao i ruzmarin, lavandu možete gajiti sami i uživati.
Čaj od šipka
Šipak je plod divlje ruže i veoma pitak kao čaj. Zbog visokog prisustva vitamina C i drugih vitamina, minerala i tanina, šipak je veliki pokretač energije, a između ostalih kvaliteta jača i kapilare. Izuzetno je dobar kod prehlada, gripa, glavobolja, stomačnih tegoba i još mnogo toga!
Enterokind umiruje:
• bol u bebinom stomačiću
• grčeve
• nadutost i tvrd stomak
Enterokind kapi treba uzimati pola sata pre ili posle jela. Kod beba kapi se mogu rastvoriti u malo vode.
2-3 meseca u kontinuitetu ili periodična upotreba do olakšanja
Detalje o proizvodu možete videti OVDE.
foto: vero-photoart unsplash.com,inigo-de-la-maza
