U petak je, povodom sedam godina od uvođenja homeopatskih lekova u apoteke u Srbiji, održana mala škola homeopatije, na kojoj su govorile dr Ljiljana Bajić Bibić, primarijus, specijalista interne medicine i dipl. homeopata i Marija Krivačić, magistar farmacije, koje su pričale o homeopatiji kao posebnoj metodi lečenja, njenom korišćenju u Srbiji i svetu, načinu delovanja homeopatskih lekova, te su pokušale da objasne zašto je homeopatija tek od januara 2007. godine priznata u Srbiji.
Iako prava istorija homeopatije počinje pre oko 200 godina radovima i delom osnivača homeopatije Samjuela Hanemana, osnovi homeopatskog razmišljanja mogu se naći još u vreme Hipokrata (V vek p.n.e). Prema izveštajima Svetske zdravstvene organizacije, kao metod lečenja u svetu, pored kineske medicine, homeopatija zauzima drugo mesto (na trećem mestu je fitoterapija, a konvencionalna medicina je na četvrtom).
„Današnja medicinska nauka je izgubila iz vida celovitost pacijenta - čovek kao celina je često izgubljen u lavirintu raznih subspecijalističkih pregleda i procedura terapijske procedure su najčešće usmerene samo na jedan deo tela, a u homeopatiji se smatra da treba lečiti stanje, a ne pojedinačne delove tela“, kaže dr Ljiljana Bajić Bibić i navodi da u Evropi postoji značajna homeopatska praksa. Svetska zdravstvena organizacija je homeopatiju priznala za komplementarnu terapijsku disciplinu, ali je ona u Srbiji tek u januaru 2007. godine zakonski priznata, kada su se i pojavili prvi homeopatski lekovi u našim apotekama.
Marija Krivačić, magistar farmacije kaže da se u Srbiji može naći nekoliko homeopatskih preparata za različite tegobe, a mogu se kupiti u svakoj apoteci, bez recepta. „Homeopatski lekovi su biljnog i mineralnog porekla, a od klasičnih lekova se razlikuju po tome što praktično nemaju neželjenih dejstava, jer su napravljeni isključivo od prirodnih sastojaka, biljaka i minerala. Zbog toga naši pedijatri preporučuju homeopatske lekove čak i za decu u najranijem uzrastu“, zaključuje Marija Krivačić.
Homeopatija je metod lečenja koji podstiče prirodne sposobnosti čovekovog organizma da se izleči. Ona polazi od toga da su sva stanja poremećenog zdravlja odraz poremećene ravnoteže u čoveku i da je bolestan čovek ono što treba da bude lečeno, a ne njegova bolest, što je i osnovni postulat holističkog pristupa lečenju.
