Čudesna moć gline
Za lekovita svojstva gline znale su stare civilizacije Mesopotamije, Južne Amerike, Australije... Pre više stotina godina glina je plaćana zlatom i bila korišćena kao sredstvo plaćanja. Bez nje se od svojih kuća nisu udaljavali Inke i Aboridžini, čiji potomci i danas koriste glinu kao dodatak jelu. Iako mi sada poznajemo više od 2.000 proizvoda na bazi gline (uglavnom industrijski dobijenih), kod nas je glina u nativnom, malo korigovanom ili obogaćenom obliku retko u upotrebi pojedinca. I to naročito kada je u pitanju zdravlje ljudi. Prof dr Staniša Stojiljković, šef katedre za ekološko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta u Leskovcu u svojoj knjizi ''Moć gline'' objašnjava kako glina deluje na čovekov organizam i u kojim slučajevima i na koji način je treba koristiti.
- Glina vezujući masnoće, saharozu i natrijum pa onemogućava gubitak kalcijuma i tako dovodi do normalizacije čovekovog metabolizma. Budući da glina pored absorptivnih raspolaže i jonoizmenjivačkim svojstvima, ona se veoma uspešno koristi za odstranjivanje štetnih materija iz organizma čoveka (detoksifikaciju), prvenstveno teških metala koje u sve većoj količini srećemo u našoj hrani i životnoj sredini. Joni štetnih teških metala bivaju vezani za glinu, tj. zamenjeni jonima elemenata koji su korisni po život (Ka, Mg, Ca...)- kaže Stojiljković.
On ističe da je glina jedan od najdelotvornijih prirodnih agenasa protiv crevnih trovanja – ona absorbuje toksine i nadoknađuje izgubljene minerale.
U svojoj knjizi ''Moć gline'' profesor Stojiljković je izložio sve najvažnije primene ove čudesne prirodne tvorevine koja sadrži neorganske i organske materije nastale pre više miliona godina. Njegov proizvodni program u najvećoj meri je usmeren na rešavanje zdravstvenih problema čoveka, a zatim i onih estetskih za koja su zadužena kozmetička sredstva.
Profesor Stojiljković je osmislio poseban program detoksikacije i lečenja koji se bazira na glini i drugim proizvodima sa našeg podneblja i nazvao ga Balkanoterapija.
- To je skup svih vrednosti ovog podneblja koje treba integrisati u novu filozofiju života. Uveo sam taj termin kao skup vrednosti našeg podneblja, koji uključuje i istorijsko nasleđe, ishranu, sirovinsku osnovu, savremene rezultate nauke radi uspostavljanja režima ishrane, rada i odmora, takvog da nam u savremenim uslovima omogućava kvalitetniji i sadržajniji život u ovom podneblju – objašnjava Stojiljković.
slike:zdravzivot.com,centarizvor.com
