Sezona cvetanja ambrozije, jednog od najjačih alergena, u punom je jeku i trajaće sve do kraja oktobra. Stručnjaci upozoravaju da je koncentracija polena ove korovske biljke povećana pet puta i da će rasti i u narednom periodu.U Srbiji oko 400.000 osoba boluje od alergijskog rinitisa, svaka peta pati od alergije na ambroziju, a među obolelima je između 15 i 17,5 odsto dece.
– Studije su pokazale da deca koja su najranijem uzrastu, ali i u maminom stomaku, bila izložena alergenima iz vazduha i imala tendenciju da ranije i u većem procentu ispolje alergijsko oboljenje. To je verovatno jedan od razloga porasta učestalosti alergija na alergene iz vazduha, pa i na ambroziju kod dece – objašnjava dr Snežana Radić, pedijatar-pulmolog.
Od kijanja do astme
Kijanje u serijama, zapušen nos, glavobolja, umor, kašalj, otežano disanje i suzne oči prvi su simptomi alergije.
– Čim se pojave prvi simptomi obavezno se javite lekaru, kako bi prepisao adekvatnu terapiju. Ukoliko se ne povede računa, alergije mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, čak i do astme. Kada se alergijski rinitis ne leči adekvatno, vremenom će, u 30 odsto slučajeva, preći u astmu – upozorava dr Radić.
Alergija se dokazuje kožnim alergijskim probama, kao zlatnim standardom za dijagnostiku, ali negativne probe ne isključuju apsolutno alergiju.
Sluznica prva strada
– Kada postoji osnovana sumnja na prisustvo alergije, treba ponavljati alergijske probe na godinu do dve godine. Alergija se može potvrditi i iz krvi, ali to je za decu prilično nekomforan i bolan postupak, pa se ne primenjuje u svim slučajevima – ističe doktorka.
Terapija podrazumeva prvenstveno antihistaminike, lekove koji smiruju alergijsku reakciju. Lekovi se uzimaju sve vreme dok traje emitovanje polena.
– Ukoliko postoji potreba, lekar će u terapiju uvesti antileukotrijene, lekove koji imaju takođe antialergijsko delovanje, ali i inhalacione kortikosteroide u vidu spreja za nos. Njihova uloga je da smire i spreče oštećenje sluznice gornjih disajnih puteva – kaže doktorka.
Pažljivo s kapima za nos
Dr Radić navodi da nikako ne treba dugotrajno smirivati tegobe alergijskog rinitisa običnim kapima za nos, dekongestantima koji smanjuju otok i sekreciju u nosu, jer njihova dugotrajna upotreba može jako oštetiti sluznicu nosa i dovesti do atrofičnih promena sluznice.
– Najduže ih možete koristiti pet do sedam dana, ako ne pomognu, treba konsultovati lekara.
Jedan od veoma važnih vidova lečenja alergijskih bolesti, odnosno menjanja toka alergijskih bolesti, jeste i desenzibilizacija, ali indikaciju za nju postavlja isključivo lekar u dogovoru s roditeljima, jer se radi o dugotrajnom procesu davanja sve većih doza alergena u kontrolisanim uslovima.
Homeopatija ima rešenje
U našim apotekama u slobodnoj prodaji može da se nađe nemački homeopatski lek „Polinol“. To su tablete, potpuno prirodnog sastava zbog čega ih mogu koristiti deca od treće godine. Da bi se suzbili simptomi polenske kijavice koji iritiraju i ometaju normalne životne aktivnosti kod obolelih od alergije, dovoljno je da se homeopatski lek uzima tri puta dnevno. Tablete se jednostavno otapaju u ustima ili u kašičici vode.
Za razliku od hemijskih lekova, ovaj homeopatski lek može se uzimati tokom cele sezone trajanja alergija (od marta do novembra), dokle god postoje simptomi. Pakovanje sadrži 100 tableta i dovoljno je za mesec dana terapije.
Foto: Pixabay, WebMD
