Geni koje nasleđujemo od roditelja određuju boju naših očiju, oblik ušne resice, kovrdže ili ravnu kosu, potencijal za bavljenje sportom, naše zdravlje, ali i bolesti od kojih bismo mogli da patimo u određenim godinama. Ali, geni nisu jedini odgovorni za to kakvog zdravstvenog stanja ćemo biti tokom života jer na to, srećom, utiču i naše životne navike koje usvajamo u najranijem detinjstvu.
Stručnjaci koji se bave epigenetikom, naučnom disciplinom koja proučava potencijalne nasledne promene u genima, čiji uzrok nije promena u DNK nizu, dokazali su da se izvesni geni „uključuju“ ili „isključuju“ u zavisnosti od faktora okruženja. Na utiču brojni faktori kao što su godine, životni stil, okruženje u kom živimo, bolesti.
Genetika se „optužuje“ za nastanak brojnih zdravstvenih problema, iako niko od nas ne nasleđuje bolest već sklonost ka određenim oboljenjima. Najnovija istraživanja pokazuju da je samo 25 odsto našeg zdravlja tokom života određeno čistom genetikom, a na ostalih 75 odsto možemo da utičemo zdravim životnim navikama, jer od toga šta jedemo i kako razmišljamo u velikoj meri zavisi da li će se određeni loši geni aktivirati ili ne.
Zahvaljujući otkrićima do kojih je došla epigenetika mi sada znamo da i te kako možemo da poboljšamo kako svoj, tako i život naše dece usvajanjem zdravih životnih navika. Ako se zdravo hranimo, unosimo dovoljno tečnosti, umereno vežbamo, provodimo dosta vremena u prirodi, odmaramo se, spavamo na vreme, ne pušimo i ne pijemo alkohol, izbegavamo stres, ljutnju i ostale loše emocije, naši geni će postati bolji i napredniji. Naša deca će tako biti zdravija, a potom i unuci, ukoliko i oni budu pratili pravila zdravog života.
Zdravim stilovima života, ali i homeopatijom, jača se imunitet koji onemogućava aktiviranje loših gena. Jedan od najefikasnijih homeopatskih preparata koji može da se uzima od najranijeg detinjstva jeste „Inunokind“ iz bogate palete proizvoda „Mama Natura".
Foto:whatisepigenetics.com
