„Polusatno vežbanje pre škole popravlja koncentraciju školaraca, što je posebno važno za decu koja pate od poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD), pokazalo je američko istraživanje. Otkriveno je da su dečaci i devojčice koji imaju ADHD nakon usmerene fizičke aktivnosti postizali bolje rezultate iz maternjeg jezika, matematike i drugih prirodnih nauka, što je dobra vest i za nastavnike i za roditelje“, prenosi portal „Magazin“.
Tromesečnim istraživanjem, koje su sproveli državni univerziteti Mičigen i Vermont, obuhvaćeno je oko 200 učenika osnovnih škola, mahom onih koja su imala nagle promene raspoloženja i teškoće u uspostavljanju socijalnih kontakata, ali je među njima bilo i mirnih učenika. Najbolje od svega je, ističu američki naučnici, što vežbanje popravlja pažnju i koncentraciju dece koja nemaju ADHD, ali ne spadaju ni u one „bubice“ koje mirno prate nastavu i savesno rade domaće zadatke. To praktično znači da sada, čim počne škola, sve školarce, bili oni mali ili veliki, treba podstaći da vežbaju.
Poremećaj pažnje s hiperaktivnošću, poznat i kao ADHD (od engl. Attention Deficit Hyperactivity Disorder), prepoznaje se po naglašenoj motoričkoj aktivnosti koja je praćena neadekvatno razvijenom i lošom pažnjom, naglim, nepredvidljivim i impulsivnim reakcijama. Deca koja pate od ovog poremećaja su nemirna, ometaju nastavu, nastavnike i drugove u radu, ne završavaju ni najjednostavnije zadatke, nepažljiva su, upadaju u nevolje, razdražljiva su, loše se slažu s decom.
Iako se većina ovih simptoma javlja u najranijem uzrastu, poremećaj se najčešće otkriva tek kada dete krene u školu i dobije prve ozbiljne obaveze.
Ova deca imaju najčešce dobro razvijenu motoriku, ali im je rukopis nečitak. Smatra se da je to posledica toga što su im misli brže od motoričke radnje, pa često sni sama ne mogu da pročitaju svoj rukopis.
Uzrok poremećaja još nije do kraja razjašnjen, ali se pouzdano zna da nije posledica nedostatka roditeljske brige, preteranog gledanja televizije i neadekvatne ishrane. Hiperaktivnost najverovatnije izaziva kombinacija genetskih, neuroloških i biohemijskih faktora iz okoline, a pokazalo se i da je metabolizam mozga kod hiperaktivne dece osam odsto niži nego kod ostale dece.
Ukoliko vaše dete previše priča, ima komentar na sve, ponaša se kao da sve zna i odgovara i pre nego što čuje celo pitanje, ako upada u reč, nameće se u igri i razgovoru, ako je stalno u pokretu, ne može da sedi mirno, vrpolji se, klati se nogama ili rukama, trčkara i pentra se čak i kada je to opasno po njega, ustaje i kada ne bi trebalo, proverite da nema ADHD. Nakon prvih nekoliko nedelja škole pitajte učiteljicu da li zaboravlja šta treba da uradi, da li završava započete zadatke i da li gubi stvari, da li bilo koji zvuk, miris ili dodir može da mu odvuče pažnju, pa zajedno procenite da li je vreme za dečjeg psihologa.
U međuvremenu ga motivišite da najmanje pola sata dnevno vežba, u skladu sa interesovanjima i uzrastom, a možete i da mu nabavite „Kindinorm“, kompleksni homeopatski lek koji rešava probleme u ponašanju kod dece. U klasičnoj terapiji za ADHD se preporučuju lekovi jakog dejstva sa velikim spektrom neželjenih efekata, a „Kindinorm“ je, za razliku od njih, prirodnog sastava pa je pogodan za dugotrajnu upotrebu, s minimumom neželjenih dejstava. Brojna istraživana pokazuju da se upotrebom leka „Kindinorm“ poboljšava koncentracija na školskom času i da se dete i kod kuće lakše fokusira na svoje zadatke i zaduženja.
Granule „Kindinorma“ se lako otapaju u ustima i imaju blago sladak ukusa, pa ih deca vole.
Promo tekst
Foto: KokoColey-pixaby,alpenkid.rs
