Svet poludeo za aronijom
Sadrži osam do deset puta više A i C vitamina od južnog voća, ali i veoma redak vitamin P
NAČIN UPOTREBE: Preporučuje se uzimanje ujutro pre obroka 0,3-0,5 dl soka od aronije
Za aroniju, čudesnu biljku čiji plodovi podsećaju na borovnicu, stručnjaci kažu da je tako jak oksidans da je popiti samo jedan litar njenog matičnog soka isto kao i pojesti 100 kilograma jabuka.
Popularnost aronije poslednjih godina toliko je porasla da je ova biljka za kratko vreme uspela da sa trona potisne i čuvenu aloju. Aroniju preporučuju nutricionisti, a i lekari blagonaklono gledaju na njenu upotrebu. Najnovija istraživanja pokazuju da upotreba ploda i proizvoda od aronije (sok, čaj, vino) imaju pozitivna dejstva u lečenju određenih bolesti savremenog doba. Istraživanja govore da plodovi aronije sadrže velike količine biofenola, tanina, katehina, flavonida, antocijanina (najviše od svih dosad poznatih voćnih vrsta), folnu kiselinu, vitamine A, C (8-10 puta veću koncentraciju nego u južnom voću), B2, B6, B9, E i veoma redak vitamin P, kao i betakaroten, kalijum, kalcijum, gvožđe, mangan, molibden, jod i fosfor. Plod aronije je bobica, oporog i pomalo kiselo-slatkog ukusa. Najviše liči na borovnicu, a naziv sibirska borovnica dobila je iz dva razloga. Prvi je taj što je iz Severne Amerike, gde joj je i postojbina, prvo dospela u Sibir, a drugi zbog toga što je otporna na veoma niske temperature (i do -45°C). Raste i u obliku grma i može dostići visinu od oko dva metra. Jestivi i lekoviti deo biljke je plod koji je oporijeg ukusa od borovnice. Najčešće se upotrebljava prerađena kao sok, čist ili mešan sa drugim slađim sokovima, ili kao sastojak pekmeza, kolača, čokolade, mlečnih proizvoda, ali i kao izvrstan liker, rakija ili vino.
U 18. veku aroniju su istraživači i moreplovci carske Rusije preneli iz severne Amerike i zasadili na području Sibira, a tek u drugoj polovini 20. veka preneta je u severne delove istočne Evrope. Indijanci iz Severne Amerike upotrebljavali su je kako u ishrani tako i u lečenju. Oni su se bukvalno hranili aronijom; plodove su sušili i mleli, mešali sa životinjskom mašću i osušenim mesom. Sušeni plodovi aronije bili su hrana za zimu i lek protiv želudačnih i crevnih tegoba. Osim zrelih plodova, upotrebljavali su i listove i koru aronije za čaj, koji su koristili kao sredstvo protiv proliva i za zaustavljanje krvarenja iz rana.
Autor: Olga Petrović
Lekovita svojstva:
• podstiče cirkulaciju
• povoljno deluje na želudac i creva
• zaustavlja proliv
• popravlja imunitet organizma
• sprečava razvoj virusnih i bakterijskih infekcija
• blagotvorno utiče na žuč i jetru jer pročišćava i omogućava pravilniji rad ovih organa
• reguliše pravilan rad i izlučivanje hormona štitne žlezde
• reguliše rad pankreasa, pa može biti korisna u lečenju dijabetesa
Slike preuzete sa sajtova www.herbateka.eu i aroniapentruromania.blogspot.com
