– Pre samo tri godine, na pregledu za upis u prvi razred, ali i lane kada sam ja menjala naočare pa je doktorka i njoj proverila vid, Simona nije imala nikakvih problema. Čak se moj oftalmolog našalio i rekao joj da će jednog dana moći da vozi avion, jer joj je vid bio besprekoran, a sada se nadamo da će nekako izbeći nošenje naočara. Doktori kažu da je za sve kriv mobilni telefon. Kud joj ga kupismo – požalila se nedavno Sanja svojoj prijateljici i posavetovala je da i ona deci ograniči upotrebu omiljenog gedžeta.
Ovakav savet svim roditeljima već godinama deli i dr Katarina Janković Terzić, oftalmolog i osnivač oftalmološke ordinacije, kabineta za kontaktna sočiva i optike „Okoioko“.
– Kratkovidost u školskoj populaciji skoro je dvostruko češća nego pre samo 50 godina. Ona je naravno i genetski određena ali se javlja ranije i napreduje brže nego nekada. Mala plus dioptrija se relativno često javlja i smatra se normalnom pojavom u razvoju dečjeg vida. Ponekad prolazi neopaženo, a ako dete počne da se žali na zamućen vid, bol u predelu slepočnica i otežano čitanje, odvedite ga oftalmologu – savetuje dr Janković Terzić.
Problemi se obično uoče kada deca pođu u školu, pa se sama požale ili kada na njih pažnju skrene roditelj, odnosno nastavnik. Negde u to vreme značajan broj dece dobija svoj prvi mobilni telefon, prosečno između sedme i desete godine.
Izvor problema je, dodaje doktorka, dugotrajno fokusiranje na mali ekran, što dovodi do zamora akomodacije. I sitna slova na telefonu, a deca non-stop kuckaju i čitaju poruke, zahtevaju dodatno naprezanje i zamaraju oči.
– Školarci treba što više vremena da provode napolju, najmanje tri i po sata dnevno, da se igraju i da gledaju u daljinu. Za dobar vid su veoma važni dopamin, koji se luči na dnevnoj svetlosti, i relaksacija akomodacije, tj. gledanje u daljinu. Upotrebu mobilnog telefona treba ograničiti na maksimalno 30 minuta u kontinuitetu, a za duži rad koristiti računare sa ekranima normalne veličine uz odmor na svakih pola sata – ističe doktorka.
Deca, kaže naša sagovornica, moraju od roditelja da nauče kakvom se riziku izlažu, pa ih treba podsećati da, kad su kod kuće, koriste fiksni telefon i računar, i da što više vremena provode napolju u igri.
– Ekrani mobilnih telefona emituju, između ostalog, i plavi spektar svetlosti koji remeti lučenje melatonina, hormona zaduženog za regulaciju sna. Plavi spektar izaziva poremećaj koji se naziva „blue insomnia“ (plava nesanica), pa bi deca morala da odlože telefone, ajpedove, ajpodove, tablete i ostale spravice minimum 90 minuta pre spavanja – izričita je dr Janković Terzić.
Na pitanje kada je neophodno nošenje naočara, a kada mogu da pomognu vežbe, doktorka naglašava da to može da proceni samo oftalmolog i to nakon pregleda.
– U određenim slučajevima mišići koji vuku očne jabučice ka unutra, što se dešava prilikom svakog gledanja bliskih predmeta, mogu biti oslabljeni i tada se govori o insuficijenciji konvergencije kod koje su vežbe veoma korisne. Nekada to nije dovoljno, pa se preporučuje nošenje naočara – poručuje doktorka i dodaje da se i rad na računaru negativno odražava na vid.
O tome kako može da se spreči zamor očiju koji se javlja usled rada na računaru čitajte OVDE
Foto: paul-hanaoka-unsplash, bruce-mars-unsplash,MmDIsdnUro-unsplash, okoioko
