Iako ne postoji pravo vreme za prvi pregled, preporučljivo je da roditelji odvedu dete na kontrolu do treće godine kako bi se otkrili i otklonili eventualni poremećaji. Ako se s terapijom krene na vreme, lakši govorno-jezički poremećaj može uspešno da se koriguje za šest meseci, dok je za neke potreban višegodišnji rad.Podaci pokazuju svako drugo dete ima neki govorno-jezički poremećaj koje roditelji u početku ili ignorišu ili se oslanjaju na dobronamerne savete bliskih ljudi koji su laici, kao i oni, zbog čega se kod logopeda odlazi kasno. Da dete ima problem najčešće se otkriva pred polazak u školu, prilikom obaveznih sistematskih pregleda.
Kada dete stigne kod logopeda prvo se urade pregledi na osnovu kojih se sastavlja razvojni program kojim se detetu ispravlja govor. Deca tada obično odlaze na vežbe od po 45 minuta, dva do tri puta nedeljno, što zavisi i od toga koliko dugo može da im se zadrži pažnja, kao i od težine problema. Stručnjaci ističu da je za dobre rezultate podjednako važno i vežbanje kod kuće.
Najčešći problemi u govoru kod dece su artikulacija glasova, dislasija ili loš izgovor glasova, disfazija ili nedovoljno razvijen govor i mucanje ili narušen tempo govora.
Mnoga deca nemaju ozbiljan poremećaj ili oštećenje govora, već imaju samo teškoće u artikulaciji određenih glasova ili bez vidljivog razloga izgovaraju glas netačno. Šuškanje je primer uobičajenog artikulacionog problema. Kada dete ima teškoća samo sa jednim ili dva glasa obično nije previše teško poboljšati njegov govor, iako je preporučljivo da probate da ispravite problem kada su mali. Uz govornu terapiju i vežbanje, ove artikulacione teškoće mogu se brzo ispraviti. Ali ako ostavite problem u govoru dok dete ne poraste, teže se ispravlja.
Dislalija se ispoljava kao nedostatak nekih glasova, zamena nekog glasa već postojećim i kao oštećen izgovor već postojećeg glasa. Nastaje ne kao posledica nekog organskog poremećaja ili lošeg govornog modela. Konkretno, u dečjem okruženju neko loše govori, ima loše navike, ili je pak do poremećaja dolazi usled sisanja cucle ili prsta, pa šestogodišnjaci govore „Ja te ijo pu“ umesto „ja tebe puno volim“. Ipak, uočavanjem nepravilnosti na vreme problem se uspešno rešava.
Disfazija je razvojni jezički poremećaj koji se ispoljava u vidu nemogućnosti razvoja govora i jezika – dete ne razume govor i nije u mogućnosti da ga produkuje. Kako disfazija nije uslovljena oštećenjem sluha, sniženim intelektualnim sposobnostima, cerebralnom patologijom, emocionalnim poremećajima ili teškom socijalnom deprivacijom, kao uzrok navodi se odloženo sazrevanje centralnog nervnog sistema. Ovo je jedan od najčešćih jezičkih poremećaja koji se javlja kod sedam odsto dece i ponekad zahteva višegodišnji rad, individualni program i mnogo strpljenja okoline.
Stručnjaci kažu da je mucanje česta pojava u uzrastu između dve i pet godina, pošto ubrzani razvoj mišljenja nadilazi govorne mogućnosti, a posledica je neusklađenost onoga što dete želi da kaže i mogućnosti „izvedbe" istog. Kod većine mališana to prođe oko pete, šeste godine. Ali, ako se nastavi i bude još izraženije, onda je moguće da je prešlo u napredniju fazu mucanja i da će napredovati dodatno ako se ignoriše, pa je vreme za posetu logopedu.
Foto: infohow.net, allevents.in, kidsvisitor.com, krivoyrog.all.biz, pazienti.it, twitter
