Zbog operacije krajnika većina dece se, pod uslovom da pre toga nisu lomila ruke i noge, prvi put sretne s bolnicom. Iako ova intervencija spada u rutinske, pa je deca češće pamte po sladoledu koji nakon nje može da se jede čak i zimi, a ne po bolovima, roditelji s pravom pitaju da li je neophodna i kada može da se izbegne.
Pa da vidimo šta kažu otorinolaringolozi...
Treći krajnik je limfno tkivo smešteno visoko u ždrelu, iza nosnih šupljina. Svako dete ima treći krajnik, ali neće svako dete imati česte upale i hronično uvećanje, što umnogome zavisi od anatomije lica i međusobnog odnosa struktura u nosu i ždrelu. Deca sa širokim, ulegnutim korenom nosa i prćastim nosićem obično imaju više problema s trećim krajnikom, pa lekari obično kažu da je takav nos lep, ali nije mnogo koristan.
.jpg)
Sa polaskom u vrtić dete se susreće sa ogromnim brojem novih klica, pa treći krajnik, a to mu je osnovni zadatak, počinje svakodnevnu borbu sa mikroorganizmima, kojima ne dozvoljava da pređu u donje disajne puteve. Krajnik se uvećava i ispunjava prostor iza nosa, a ukoliko se to često dešava, krajnik će stalno biti upaljen. Dete otežano diše na nos, hrče noću, a pri pregledu se uočava slivanje sekreta niz zadnji zid ždrela. Ukoliko tegobe potraju, dete dobija karakterističan izgled (adenoidni facies) – bledo lice, stalno otvorena usta, izbačena gornja vilica, smetnje pri govoru, deluje umorno i nezainteresovano i ima neprijatan zadah.
Komplikacije upala krajnika kod dece nisu česte – kod većine će se u pubertetu smanjiti sva limfna tkiva i ređe će obolevati. Kod manjeg broja dece česte upale će postati hronične, a uvećani krajnici će ometati normalno disanje.
Uvećan treći krajnik može da pritiska uzane kanale koji dovode vazduh u srednje uho, slušne koščice više neće sprovoditi zvuk kroz vazduh nego će se srednje uvo ispuniti sekretom. Roditelji dece sa uvećanim trećim krajnikom primete da dete slabije čuje, posebno kod virusne infekcije.
Učestale upale srednjeg uva ili sinusa kod starije dece smatraju se ozbiljnim komplikacijama. U konsultaciji sa specijalistom za uvo, grlo i nos se odlučuje o načinu lečenja – obično se radi očuvanja sluha odstranjuje uvećani treći krajnik i ugrađuju specijalne cevčice koje ventiliraju srednje uvo i sprečavaju nagomilavanje sekreta.
Ukoliko dete ima upalu krajnika, negujte ga kao i kod svake druge bolesti praćene povišenom temperaturom. Ukoliko se ponavljaju upale, znaćete da prepoznate simptome i pre nego što ga odvedete lekaru. Ne insistirajte da vam prepiše antibiotike – zaista je najveći broj svih upala krajnika virusne prirode.
Operacije odstranjivanja nepčanih krajnika su nekada bile mnogo češće nego danas. Sada se smatra da su krajnici korisni limfni organi koji nas višestruko štite od širenja infekcije i imaju nezamenljivu ulogu u razvoju imuniteta. Zato postoje jasno definisani principi kada je operacija neizbežna.
Ukoliko primetite da dete ima česte upale srednjeg uha, slabije čuje, diše na usta, hrče ili ima prekide u disanju u snu, obavezno se posavetujte sa specijalistom da li mu je potrebna operacija trećeg krajnika ili sva tri krajnika. Operacije uklanjanja trećeg krajnika ubrajaju se u jednostavne operacije, sa relativno malim rizikom. Boravak u bolnici nakon operacije je kratkotrajan, potom se savetuje mirovanje kod kuće uz laku, kašastu hranu. Postoperativni bol nije jakog intenziteta, obično se rešavaju uobičajenim analgeticima i deca se već u toku nekoliko dana potpuno oporavljaju.
Foto: acikgunluk.net, -babycenter.com, chw.org, pinsdaddy.com
