Da trogodišnji dečak iz Beograda koji je prekjuče umro u snu nije sin našeg poznatog glumca, većina ljudi ne bi ni čula za sindrom iznenadne smrti. Da su deca pošteđena svakog zla, a sve bismo dali da je tako, nijedan roditelj ne bi morao da zna da ova iznenadna pojava, pokazuje statistika, pogađa 38,7 od 100.000 mališana.
Nažalost, i deca umiru.
Sindrom iznenadne smrti pogađa zdravu decu
Sindrom iznenadne smrti pogađa decu koja su prethodno bila zdrava, bez kliničke slike ili simptoma neke bolesti. Pogađa odojčad, decu do godinu dana, najčešće u snu, ali i stariju decu, mada ređe.
„Sindrom iznenadne smrti češće se javlja u zimskom periodu, u uzrastu od 4. do 6. meseca i češće pogađa decu koja ne sisaju i decu koja koriste cuclu. Sindrom iznenadne smrti starijeg deteta javlja se kod dece starije od godinu dana, najčešće u snu. Po učestalosti je manje zastupljen nego kod odojčadi“, piše na sajtu Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.
Sindrom iznenadne smrti uslovljen postojanjem više faktora
Prema saopštenju koje potpisuje dr Snežana Rsovac, smatra se da je ovaj sindrom uslovljen postojanjem više faktora koji, kada je reč o odojčadi, vezuju za određene respiratorne poremećaje, poremećaja centralnog nervnog sistema i centra za kontrolu budnog stanja tj. spavanja, gušenja želudačnim sadržajem, poremećaje srčanog ritma. Kod starije dece sindrom uzrokuju i metaboličke bolesti, kardiomiopatije, poremećaji srčanog ritma, ali i pored svih raspoloživih dijagnostičkih metoda i obdukcionih nalaza, uzrok često ostaje nerazjašnjen.
Rezultati studije kojom je obuhvaćeno 55 slučajeva sindroma iznenadne smrti kod novorođenčadi (SIDS) u SAD, objavljeni u časopisu „Plos one“, pokazali su da su sva ta deca imala značajnu abnormalnost u delovima moždanog stabla koji kontrolišu disanje i kretanja glave i vrata.
„Ova abnormalnost je direktno povezana sa slučajevima sindroma iznenadne smrti“, saopštila je dr Fiona Brajt, naučni saradnik, koja je ovo istraživanje na Univerzitetu u Adelaidi i na Harvardu sprovela u okviru svojih doktorskih studija.
S njom se složio i prof. dr Roger Biard, profesor patologije na Univerzitetu u Adelaideu, i naglasio da je zbog mogućnosti da dete ima ovu abnormalnost od presudne važnosti da bebe ne spavaju na stomaku.
Sindrom iznenadne smrti kod starije dece
A kada je reč o sindromu iznenadne smrti kod dece starije od godinu dana, dr Džozef Dekristofaro, neonatolog Univerzitetskog medicinskog centra „Stoni Bruk“ u Njujorku i stručnjak za apneu kod dece, uzroke vidi u respiratornim, kardiološkim, endokrinim, poremećajima nervnog sistema i ostalim stanjima.
U respiratorne svrstava bronhopneumoniju, bronhiolitis i gušenje, u kardiološke miokarditis, rabdomiosarkom, kardiomiopatiju, kongenitalnu bolest srca i aritmije. Među poremećaje nervnog sistema koji mogu da dovedu do sindroma iznenadne smrti kod starije dece dr Dekristofaro ubraja posttraumatska stanja, meningitis, encefalitis, arteriovenske malformacije i aneurizme, a među endokrine kongenitalne adrenalne hipoplazije ili hiperplazije, određena oboljenja pankreasa i cističnu fibrozu, a među ostale gastroenteritis, sepsu i trovanje.
Iako roditelji ponekad ne mogu da učine baš ništa kako bi zaštitili decu, „u cilju prevencije iznenadne smrti odojčeta preporučuju se spavanje na leđima, dojenje, tvrđi dušek, spavanje u sopstvenom krevetu ili kolevci, izbegavanje prekrivača i cucli, temperatura od 18 do 22 stepena celzijusa u prostoriji i korišćenje bebi alarma. Da bi se ovaj sindrom prevenirao kod starije dece, ne treba ih stavljati da ležu odmah posle obroka i obavezno prijaviti pedijatru ako se dete teško budi i ima neke druge nespecifične tegobe“, stoji na sajtu Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.
A šta još možete da učinite kako bi vaša beba bila zaštićena od ovog sindroma, pročitajte OVDE.
Foto: daniel-thomas-unsplash, kendra-wesley-unsplash, carlo navarro unsplash
