Atopijski dermatitis, poznatiji kao ekcem, najčešće je kožno oboljenje kod dece. Od njega pati oko 20 odsto mališana mahom zbog kombinacije genetskih faktora, okruženja i narušenog imunog sistema. Smatra se da je genetika najodgovornija za pojavu ekcema kod dece, ali okidač za oboljenje mogu da budu i brojni faktori iz okoline.
Prva godina je najkritičnija
Ekcem se najčešće javlja u prvoj godini života, obično posle trećeg meseca prvo na obrazima, pa sa spoljnje strane podlaktica, potkolenica i na šakama. Koža najpre počinje da se crveni, zatim da se peruta i ljušti, a zatim se javlja i svrab. Ove promene mogu biti praćenje stvaranjem rana koje ne zasušuju, zbog čega se na njima ponekad razvija sekundarna bakterijska infekcija, što otežava kliničku sliku i zahteva dodatnu terapiju.
Ako ekcem zahvati veliku površinu kože, čak i do 100 odsto, što se naziva eritrodermijom, neophodno je bolničko lečenje.
Astma i ekcem idu ruku pod ruku
Atopijski dermatitis često se javlja udružen sa respiratornim tegobama kao što su alergijska bronhijalna astma i alergijska (polenska) kijavica. Oko 60 odsto dece sa teškim atopijskim dermatitisom istovremeno može da ima alergijsku astmu ili alergijsku kijavicu.
Nažalost, ovo je sve učestalije oboljenje. Više od 20 odsto mališana ima neki oblik atopijskog dermatitis, a bolest se u 80 odsto slučajeva javlja do pete godine života, ali se kod 60 do 80 odsto pacijenata povlači u toku adolescencije što se, između ostalog, objašnjava i razvojem tolerancije na određene alergene. Kod 20 do 40 odsto pacijenata atopijski dermatitis opstaje i u odraslom dobu, ali je klinička slika u većini slučajeva blaža nego u detinjstvu. Jedan do dva odsto pacijenata čitavog života mora da se bori sa ovim problemom.
Najvažnija je pravilna nega
Lečenje dečjeg ekcema sprovodi se u nekoliko koraka. Osnova terapije je nega suve kože kremama koje hidriraju i omekšavaju je. U akutnim fazama bolesti savetuje se kupanje uljanim kupkama i po dva puta dnevno, naročito kad postoji infekcija kože. Sledeći korak jeste tretiranje zona zahvaćenih zapaljenskom lokalnim kortikosteroidima. U težim slučajevima primenjuje se fototerapija (UVA, UVB), a kod najtežih imunosupresivni agens cikosporin A. Kod akutnih oblika, čak i bez znakova superinfekcije, kao i u slučaju superinfekcije, daje se sistemska i lokalna antibiotska terapija.
Zima ne prija isušenoj koži
* Ekcem nastaje na suvoj i osetljivoj koži, a hladno vreme i vetar utiču da se ona dodatno „nadraži”. Zato je veoma važno da se koriste zaštitne kreme pre svakog izlaska na hladnoću.
* Suv vazduh u prostorijama gde boravi dete isušuje kožu, pa zato treba redovno ovlaživati vazduh.
* Prilikom odabira odeće imajte na umu da vuneni predmeti, odeća koja ima dlačice, deterdženti i omekšivači nadražuju kožu.
Foto:emoils.com, healthline.com, singaporemotherhood.com, parents.com
