Ako za ovaj vikend niste isplanirali ništa zabavnije, iskoristite lepo vreme i visoke temperature da odvedete decu negde na kupanje. U slučaju da ste na moru, naši saveti vam verovatno nisu potrebni, ali će vam zato biti dragoceni ukoliko se zaputite na bazen, reku, jezero, akva-park ili bilo koju drugu manju stajaću vodu. Ne dozvolite da vam oduševljenje zbog izostanka oblaka i kiše, na šta smo se navikli ovog leta, skrene misli sa zdravstvenih rizika. Razloga za oprez ima mnogo, jer će kupališta danas i sutra biti prepuna, što povećava rizik od infekcija.
Prema saopštenju stručnjaka Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, rizik od zaraze je utoliko veći ukoliko je neka vodena površina manja i slabije protočna, jer se lakše zasiti štetnim materijama i mikroorganizmima, koji vode poreklo ili iz žive i nežive prirode ili potiču od samih kupača. Iz tih razloga od prirodnih vodenih površina za kupanje je najsigurnije more, čemu doprinosi i morska so, a najnepovoljnije su male stajaće vode.
Što se tiče bazena, oni mogu da budu besprekorno čisti i savršeno sigurni ili pak vrlo nesigurni ako se ne održavaju po propisu, što u potpunosti zavisi od ljudskog faktora. Jezera i stari rečni rukavci imaju osobine stajaće vode i to treba imati na umu prilikom kupanja.
Zarazne bolesti od kojih deca i odrasli mogu da obole prilikom kupanja nastaju prodorom mikroorganizama iz vode u organizam preko usta, očiju, nosa, genitalnih organa, pa čak i preko mikropovreda na koži koje se ne vide golim okom. Tako, na primer, gutanjem vode, mogu nastati virusne i bakterijske crevne infekcije, praćene dijarejom i povišenom telesnom temperaturom. Preko sluzokože oka, ističu u „Batutu“, može da nastane virusno ili hlamidijalno zapaljenje oka, a kao posledica zadržavanja prljave vode u spoljašnjem slušnom kanalu može doći do zapaljenja uha. Preko digestivnog sistema, vidljivih sluzokoža i udisanjem sitnih kapljica dete može da se zarazi i enterovirusima, koji su, između ostalog, i uzročnici virusnog meningitisa.
Srećna okolnost je da je stvaran rizik od infekcija ipak vrlo mali, osim ako se dete ne naguta veće količine vode. S druge strane, i koža je brana za prodor mikroorganizama, a sami prouzrokovači su u vodi najčešće jako razređeni. Rizik je nešto manji kod odraslih osoba i dece školskog uzrasta, kod dece uzrasta do tri godine je znatno veći, a za decu mlađu od godinu dana najveći. Ona su neotporna i izloženija mikroorganizmima jer sede u plićaku, često im se dešava da se zagrcnu i da se nagutaju vode.
Da biste sve to predupredili, pridržavajte se mera predostrožnosti:
* Pazite da deci i vama voda ne uđe u usta.
* Izbegavajte gledanje u vodi bez naočara ili maske za plivanje/ronjenje.
* Ne bacajte decu u vodu i ne potapajte ih, izbegavajte skakanje i prskanje.
* Ne dozvolite deci da se predugo zadržavaju u vodi.
* Istuširajte ih svaki put kad izađu iz vode, a kod kuće se svi obavezno okupajte toplom vodom i sapunom.
* Ne ispuštajte decu iz vida.
* Ne govorite deci da je u redu da piške u vodu. Pune pelene umotajte u kesu i bacite u kantu, ne ostavljajte ih kraj vode.
* Poštujte sva higijenska pravila koja važe na javnim kupalištima.
Foto: luvyalockyer.com.au, poolsbyextreme.com, scubadiverlife.com, gigmasters.com
