Problem gojaznosti školske dece u Srbiji zabrinjava, a naročito podatak da je "izrazito gojazno" čak 15 odsto školaraca, ukazao je danas državni sekretar Ministarstva zdravlja Vladimir Djukić.
Djukić u Beču učestvuje na ministarskoj konferenciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) na temu ishrane i nezaraznih bolesti.
"Ono što najviše zabrinjava je da je 15 odsto školske dece kod nas izrazito gojazno. To je splet okolnosti da brza hrana počinje da postaje dominantan način ishrane u tinejdžerskoj populaciji. Nastava fizičkog vaspitanja ili trening, fitnes su postali vannastavna aktivnost prepuštena želji i finansijskim mogućnostima roditelja", kaže dr Djukić za Tanjug.
U školama, kako kaže, fizičko vaspitanje često je zamenjeno drugim predmetima, što doprinosi oboljenjima razvojnog doba.
S druge strane, moćna industrija hrane vrlo malo ulaže u čitav proces zdravog življenja i zdravog života, zbog čega dolazi do problema u kasnijoj životnoj dobi.
Zdrava ishrana je ključ dobrog zdravlja, a trenutno loša ishrana, gojaznost u visokoj meri podstiču nezarazne bolesti, koje izazivaju osam do deset odsto smrtnih slučajeva u evropskom regionu SZO. U evropskim regionima koje pokriva ova organizacija 50 odsto stanovništva ima problema sa prekomernom telesnom težinom, a 20 odsto pati od gojaznosti.
U Austriji, zemlji domaćina skupa, 24 odsto dece uzrasta od 14 godina je gojazno, a kod stanovnika izmedju 18 i 64 godine to je čak 40 odsto.
Djukić je ukazao da je populacija u Srbiji sve starija, a da nažalost ne možemo da se pohvalimo ni dužim životom jer je zbog gojaznosti, kardiovaskularnih oboljenja, neprepoznatih malignih oboljenja i loših skrininga, smrtnost velika.
Skoro dve trećine ljudi u Srbiji umire zbog indikretne posledice gojaznosti, dijabeta, manifestovanih kroz poodmakla kardiovaskularna oboljenja.
Kvalitet života je bitno narušen potpunom deharmonizacijom porodičnih odnosa, velika je stopa nezaposlenosti, psihotraume kao posledice ratnih dešavanja u Srbiji učinili su da ta ranjiva populacija nema adekvatnu zaštitu ni u kući, a socijalne i zdravstvene ustanove nisu u medjuvremenu imale finansijsku podršku da razviju potpun kapacitet koji je neophodan za prepoznavanje tih psihosomatskih oboljenja kod mladih.
Osvrćući se na konferenciju SZO, na kojoj govori na ministarskom panelu posvećenom nezaraznim bolestima, Djukić je ocenio da se Srbija vraća na velika vrata na scenu SZO kroz njene konferencije, regionalne sastanke. Posebno je istakao aktivnu ulogu u zdravstvenoj mreži jugoistočne Evrope, gde je Srbija zadužena za formiranje akreditacionih tela, gde pomaže u akreditaciji zdravstvenih ustanova, bilo privatnih ili državnih u zemljama zapadnog Balkana, gde sa Hrvatskom razvija program transplantacione hirurgije i transplantacije organa na celom Balkanu.
Djukić je konstatovao da Ministarstvo zdravlja Srbije ima ima veoma respektabilnu ulogu u svim forumima SZO, a posebno ministarka Slavica Djukić Dejanović koja je na inicijativu direktorke regionalne konferencije izabrana u Izvršni bord, najviše telo regionalnog komiteta za Evropu.
Konferenciji u Beču prisustvuju ministri zdravlja i predstavnici Ministarstava 53 zemlje članice SZO za evropski region, kao i medjunarodni eksperti u oblasti ishrane i hroničnih nezaraznih bolesti, posmatrači i predstavnici medjunarodnih organizacija i organizacija civilnog društva.
Planirano je usvajanje Bečke deklaracije, koja bi trebalo da bude novi kamen temeljac u politici ishrane u evropskom regionu SZO - da podstakne političko delovanje u cilju
sprečavanja gojaznosti, na poboljšanje kvaliteta ishrane, na odgovarajuće ekonomsko-političke koncepte i borbu protiv socijalne neravnopravnosti.
